Лемеров коментар показује сукоб на линији Париз-Берлин у вези са законом о забрани мотора са унутрашњим сагоревањем, што је кључни део „зелене агенде“ ЕУ до 2035. године, пише „Политико“.
Немачка предводи противнике забране
Немачка, заједно са савезницима као што су Италија, Пољска, Бугарска и Чешка, запретила је да ће блокирати ове прописе уколико не буде направљен изузетак за возила која користе синтетичка горива, као зеленију алтернативу фосилним горива која покрећу моторе са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори).
„Спремни смо да се боримо за тај закон, јер је његово одлагање еколошка, али и економска грешка“, рекао је Лемер за „Франс инфо“.
Министри из Немачке, Италије, Чешке и Пољске срели су се у Стразбуру како би договорили план за спас СУС мотора.
Бруно ле Мер
© AP Photo / Aurelien Morissard
Међутим, Париз не жели одлагање те мере, која је договорена после две године тешких преговора, завршених током француског председавања Европском унијом прошле године, а остало је да буде само формално усвојена.
Лемер је казао како је одлагање те мере „економски некохерентно, индустријски опасно“.
„То није у нашем националном интересу, али изнад свега, није у интересу планете“, додао је француски министар.
Немачки отпор забрани СУС мотора предводи немачка Странка слободних демократа (ФДП), мањи партнер у владајућој коалицији, која води министарство саобраћаја. У тој партији сматрају да ће прелазак на искључиво електрична возила тешко погодити на стотине компанија које производе компоненте за СУС моторе, а непотребни су у свету електричних возила.
Такође, постоји и страх да би потпуни прелазак на електричне аутомобиле отворио могућност „напада“ кинеских произвођача на Европу, који су водећи у производњи батерија и самих електричних возила.
Преговори са Европском комисијом
Немачка влада тренутно преговара са Европском комисијом о могућем компромису. Једна од опција је да Европска комисија објави законску декларацију која би отворила пут за коришћење синтетичких горива у аутомобилима и после 2035, али то би могло да доведе у питање циљеве зелене агенде ЕУ.
Из немачког министарства саобраћаја саопштено је да Брисел још није „дао конструктиван предлог“.
Аутомобили на електрични погон
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Уколико ти разговори пропадну, вероватно је да би Берлин са савезницима тражио поновно отварање разговора о прописима који треба да заживе до 2035. године. Лемер је, међутим, изнео јасан став, баш као и Европски парламент, који не жели да улази у нове преговоре.
Поред Немачког фронта, у ЕУ постоји и други фронт, на чијем челу је управо Француска и који се залаже за стриктну примену прописа од 2035. На страни Француске су и Шпанија, Белгија, Шведска, Данска, Ирска и Холандија.
Геополитички интерес
Њихов аргумент је да би одлагање примене прописа довело у питање жеље ЕУ да буде глобални лидер у смањењу емисије гасова стаклене баште, али би могло да ризикује и распиривање шире дебате око расподеле моћи у европској политици, наводи „Политико“.
„За Француску, ова ситуација представља шансу. Што више допринесу идеји да Немачка остане усамљена у њој, то више ојачава став да је Немачка непоуздан партнер у ЕУ“, рекао је један француски дипломата за тај медиј.
Лемер заговара став да европски произвођачи аутомобила треба да направе брз прелаз на електрична возила и подржао је програм масовних државних субвенција за електричне аутомобиле, као и напоре ЕУ да потроши милијарде на стварање домаће производње батерија.
Зелена транзиција и бриселско наметање Србији увођења пореза на СО2 биле су теме емисије "Енергија Спутњика"