Министарка здравља Даница Грујичић најавила је раније да би три ковид болнице у Србији, у Батајници, Новом Саду и Крушевцу могле да постану центри за палијативно збрињавање пацијената.
Најтежи пацијенти у последној фази болести негу у болници могу имати 14 дана, а потом се отпуштају на кућно лечење. Ђерлек каже да се у решавање тог проблема кренуло још 2009. године усвајањем Стратегије за палијативно збрињавање, али није било помака. За палијативу кажу да је запостављена област српског здравства, у прилог томе и податак да је у целој Србији само шест лекара специјалиста палијативне медицине.
„Навео сам три врло важна корака да би се све то сада институционализовало, да би се кадар спремио, да би одредили опрему, место, ја то очекујем пре Нове године. Не можемо овако тешке проблеме решавати преко ноћи, али је битно да имамо вољу, план и визију како да решимо овај проблем“, наводи Ђерлек.
У збрињавање најтежих пацијената често се укључују добротворне организације, као што је Центар за палијативно збрињавање „Белхоспис“ где је прошле године око 700 најтеже оболелих пацијената потражило подршку и помоћ у лечењу
„Сматрам да је важно да променимо приступ да пре свега сви схватимо колико је важно да унапредимо услуге палијативног збрињавања и то не само на нивоу здравственог система него је важно да се укључи и локална самоуправа, институције социјалне заштите, шира друштвена заједница“, истакла је Вера Маџгаљ, директорка „Белхосписа“. Она наглашава да је у решавање овог питања, поред здравственог система, важно укључити и друге институције, преноси РТС.