После турбулентног викенда, банкарски сектор и финансијско тржиште Европе данас су осванули у, како се каже берзанским речником, „дубоко негативној територији“. Према подацима европских берзи, малтене све акције бележе пад. Тако је на пример пан-европски индекс „стокс 600“ пао данас за 2,6 одсто, ФТСЕ 100 за 2,29 одсто, франкфуртски ДАКС за 2,7 одсто...
Према процени Си-Ен-Би-Сија, укупан пад акција банкарског сектора у Европи пао је за шест одсто. Неславни предводник потенцијалног „колапса“ финансијског система Европе је швајцарска банка „Креди Свис“ која је данас на почетку трговања забележила губитак од чак 20 одсто, након што су највећи акционари банке најавили да више неће „сипати“ новац у њу.
Да ствар изгледа страшније, неколико банака поред „Креди Свиса“ данас је обуставило трговину њиховим акцијама и другим хартијама, како би зауставиле страховит пад на берзама.
С друге стране, азијска тржишта и тамошњи индекси су током претходне ноћи забележили добре резултате, као и Вол Стрит на ком су вредности акција банака одскочиле након турбулентног викенда.
Ипак, на америчкој берзи сви фјучерси су се опасно приближили нултој стопи приноса, или су пак у појединачним случајевима пали испод нуле. Такође, акције на америчкој берзи су прошле недеље пале највише од септембра прошле године.
Како објашњава за „Блиц Бизнис“ Никола Стакић, професор Универзитета Сингидунум, један од покретача овог пада јесте панични напад инвеститора и страх од домино ефекта пада СВБ, али он истиче да је посреди нешто друго.
„Друга ствар је пословање „Креди Свиса“, чији су показатељи пословања негативни у последње три године. Читав овај пад је негативна реакција на најаву највећег акционара „Креди Свиса“ који је рекао да банка више не може да рачуна на докапитализацију и то је изазвало масовно повлачење“, истиче Стакић.
„Креди Свис“ у минусу од 24 одсто
Према најсвежијим подацима са берзи, „Креди Свис“ је у 11 сати забележио пад од чак 24 одсто вредности својих акција, и тамошња берза је у више наврата данас гасила трговање акцијама како, додају стручњаци Си-Ен-Би-Сија, не би дотакла дно.
Највећи инвеститор у „Креди Свису“, који се банци прикључио током њене потраге за свежим капиталом прошле године, рекао је да не може да пружи швајцарској банци већу финансијску помоћ.
„Не можемо јер бисмо прешли изнад 10 одсто. То је регулаторно питање“, рекао је у среду председник „Саудијске националне банке“ Амар ел Кудаири.
Како је прокоментарисао Наим Аслам, главни инвестициони службеник у „Заие Капитал Маркетс“, поводом овог дешавања постоји низ забринутости.
„Прво, трговци су забринути да ли ће „Креди Свис“ моћи да преживи с обзиром на то да су његове акције данас пале двоцифрено. Друго питање је питање пооштравања монетарне политике које брине трговце у Европи док многи и даље верују да ће „Европска централна банкда“ урадити оно што најбоље ради, јури „криву инфлације“, рекао је Аслам.
Банке обустављају трговину
Више европских банака данас је обуставило трговину својим акцијама и другим хартијама од вредности укључујући „Креди Свис“, „Уникредит“; „Монте деи Пасцхи“, „БНП Париба“, „Сосијете женерал“.
Трговање француске банкарске групе „БНП Париба“ заустављено је након што су акције пале за сада већ 10,8 одсто, пренео је Дисклоз ТВ у твиту.
Пала и цена нафте
Банкарски банкроти у Америци оборили су цену нафте. Барел на европском тржишту јутрос је још јефтинији - 79 долара, а цена је јуче први пут пала испод 80 долара од фебруара 2021. године, а не тако давно ишла је и до 120.
Цена нафте у Лондону пала је јуче испод 80 долара по барелу први пут од почетка фебруара, након колапса „Банке Силицијумске долине“ који је унео додатне турбуленције на тржиштима енергената. И јутрос је барел на лондонском тржишту пао на 78 долара.
Америчке власти журе да ојачају поверење у банкарски систем и спрече да се криза прелије и на друге банке, док је група „Голдман Сакс“ одустала од позива на повећање каматне стопе Федералних резерви следеће недеље због постојећих турбуленција.