НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Археолози истражују место које је повезивано с вештичарењем - шта су у њему ископали?

Један шпански истраживач и свештеник из 17. века описао је ово место и назвао га местом вештичарења. Данас, њиме шетају археолози у потрази за одговорима.
Sputnik
Четири хумке на брду по имену Сиеро Коларадо су пре неколико година идентификоване као места од потенцијалног археолошког значаја. Ископавањима која су започета 2022. године на овом месту у Перуу, тимови са Јагелонског Универзитета и Универзитета Светог Марка открили су да се унутар њих налазе људски остаци, али и велика камена структура.
„Већ током првих истраживања, односно ископавања у веома ограниченом обиму, наишли смо на остатке монументалне архитектуре од цигле и камених блокова“, рекао је биоархеолог Лукаш Мајчзрак.

Место на ком су се окупљале вештице и чаробњаци

Шпански истраживач Антонио де ла Каланча, који је живео у првој половини 17. века, записао је да је ово подручје некада давно било место на ком је практиковано вештичарење. У својим хроникама он је тврдио да је храм место окупљања чаробњака и неке врсте школе.
Каланча, који је био свештеник, тврдио је како је локално становништво наговорио демон, да га избегавају. Притом, важно је истаћи да су богови из других култура често описивани као демони међу Европљанима тог времена. Узевши све у обзир, научници су приступили ископавањима и на највишој хумци откили тела умотана у офарбане висококвалитетне тканине.
„Једна од њих представља јединствену рукотворину, дуга је три метра и украшена зооморфним представама - сличне тканине до сада нису пронађене у читавим Андима“, додао је Мајчзрак.
Тела су уз помоћ радиоактивног угљеника датована у период између 772. до 989. године н.е, тј. припадају култури Вари, док је сама структура датована у доста ранији период од 2500. године п.н.е. до 2200. године п.н.е.
„Народи са Анда су често своје некрополе правили у напуштеним богомољама. То је био случај и овде јер су гробови укопани у структуре које су биле неколико хиљада година старије“, објаснио је Мајчзрак, пренела је „Национална географија“.
Коментар