Истовремено, то би се негативно одразило и на америчку војну индустрију и производњу нуклеарног оружја.
Пре свега, САД би могле да се суоче са проблемима у раду реактора. Осим тога, многи реактори у САД и ЕУ произведени су у Русији која им испоручује и компоненте, па би многе нуклерне електране биле принуђене да обуставе рад.
Kонкретно, Русија покрива 20 одсто америчких потреба за обогаћеним уранијумом. Дакле, то значи губитак од 20 одсто производње, прецизира Александар Уваров, руски стручњак за нуклеарну енергетику, коментаришући најаве седморице америчких сенатора из редова демократа и републиканаца да је америчка нуклеарна индустрија спремна да се одрекне руског уранијума. Уваров каже да је такав корак немогућ у наредним годинама, јер би то Америку дебело коштало.
„Мислим да нуклеарна индустрија није спремна да се одрекне руског уранијума. Такво решење предлажу политичари“, наглашава експерт.
Обогаћени уранијум изнад 90 одсто може да се користи у нуклеарном оружју. Генерално, западне земље на челу са САД, зависе од сировина из Русије, између осталог и од уранијума. Да би САД произвеле ново оружје – ракете, бомбе и слично - потребан им је обогаћени уранијум, а они га немају тј. немају своју технологију за обогаћивање уранијума, нити потребне фабрике и стручњаке.
„Прво да разјаснимо једну ствар, јер често долази до забуне - овде се не ради о природном уранијуму. Природни уранијум је онај који се копа из земље, а овде је реч о обогаћеном уранијуму, који је високотехнолошки производ. Природни уранијум се копа у различитим земљама света, па ако забраните увоз уранијума из једне земље, можете га набавити од друге. Али, поента je у томе што ми у Америку не испоручујемо природни уранијум, већ технолошки производ - обогаћени уранијум. Дакле, проблем је у следећем - у свету постоје само три комерцијална добављача обогаћеног уранијума, а тај обогаћени уранијум је основа за нуклеарно гориво“, објашњава Уваров.
Један од три произвођача обогаћеног уранијума је руска државна компанија „Росатом“, а друге две су европске компаније – „Орано“ која је у власништву Фрацуске и „Уренко група“ која је у власништву Холандије, Велике Британије и Немачке.
„Дакле, ако се са тржишта уклони један од три добављача то ће изазвати озбиљну кризу тј. наступиће ‘олуја’. Због тога се америчка нуклеарна индустрија противи увођењу таквих забрана, јер зависе од наших испорука“, каже експерт.
Да би САД произвеле ново оружје – ракете и бомбе - потребан им је обогаћени уранијум а они га немају, па зависе од Русије
© Wikipedia / United States Department of Defense
Америчка нуклеарна индустрија против америчких политичара
У САД не постоји производња или прерада уранијума, иако је неколико компанија наговестило да би желеле да обнове домаћу производњу у Тексасу или Вајомингу, тако да се америчка енергетска индустрија у великој мери ослања на Русију и њене савезнике Казахстан и Узбекистан и то за отприлике половину уранијума којим покреће своје нуклеарне електране. Због тога ова грана америчке енергетике наступа против таквих забрана и лобира код Беле куће да не забрани увоз уранијума из Русије упркос сукобу у Украјини.
Осим тога, Американци не могу да рачунају на европске произвођаче, јер Европљани не могу брзо да повећају производњу обогаћеног уранијума. Да би то урадили, биће им потребно најмање пет година. За то им је потребно много новца и стручног кадра, истиче Уваров.
„Све приче о томе да би Америка хтела да уведе такав закон трају већ дуже време, започели су и пре почетка руске специјалне војне операције, чак и пре Крима. Самим тим, чини ми се, да никаква забрана на крају неће бити усвојена. Чак и ако нацрт закона буде усвојен, уз њега ће највероватније бити приложен цео списак изузетака. То јест, можда крену тим путем да би задовољили жељу политичара, а с друге стране, гледаће да то не дотакне нуклеарну индустрију“, каже експерт.
Док Америка губи, Русија профитира
Амерички сенатори су дали на разматрање релевантан закон о забрани увоза руског уранијума. Сенатор Џон Барасо рекао је да САД могу да повећају сопствену производњу уранијума и да треба искористити ресурсе Вајоминга. Он сматра да је неопходно уклонити са америчког тржишта „сву руску енергeтику, укључујући уранијум”.
Према његовим речима, предложени нацрт закона требало би да ојача националну безбедност САД и да Русији ускрати приходе који би могли да буду усмерени на специјалну војну операцију у Украјини, док сенатор Џо Манчин верује да ће овај предлог учинити америчке енергетске компаније независним од руског нуклеарног горива.
„Веома су лепе речи о јачању националне безбедности, суверенитета и слично. Да сам Американац и ја бих рекао да је ово неопходно урадити, али треба имати на уму да када желите да замените увоз, морате бити у могућности да то урадите. Американци тренутно немају своја комерцијална постројења за обогаћивање уранијума. Они немају такве фабрике. Односно, они треба да их изграде ‘од нуле‘ и те онда пусте у рад. САД сада велике пројекте раде са великим потешкоћама. Много је примера како су њихови пројекти пропали. Стога, све ово може да доведе до затварања дела америчких нуклеарних електрана. У најмању руку, поскупеће цена горива за те нуклеарке и у том случају, они ће бити на већем губитку“, каже Уваров.
Русија ће, с друге стране, лако наћи нове купце, јер се нуклеарне електране и даље граде у многим земљама света. Комерцијални интереси „Росатома“ се у последњих десетак година померају ка Азији, где је атомска енергетика у развоју и сада ка Африци. Чак и ако „Росатом“ буде потпуно потписнут са америчког тржишта неће претрпети велике губитке, брзо ће престројити на ова друга тржишта, додао је експерт.
„Америчко тржиште умире. Веома је велико, али нема перспективе, док азијско тржиште има огромну перспективу, јер тамо постоје гигантски планови за изградњу и чини ми се да ће на крају ‘Росатом’, дугорочно посматрано, победити“, додаје је Уваров.