Овако политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић коментарише прелиминарне резултате првог круга председничких избора у Црној Гори. Подсећамо, у други круг председничких избора у Црној Гори, који треба да се одрже 2. априла, пласирали су се актуелни председник Мило Ђукановић, који је као кандидат Демократске партије социјалиста, према прелиминарним резултатима освојио 35,3 одсто гласова и један од лидера покрета „Европа сад“, који је освојио 29,2 одсто.
Црногорска политичка сцена је дефинитивно промењена
Према Вукадиновићевим речима, осим што показује додатно слабљење Мила Ђукановића и његовог ДПС-а, први круг председничких избора показује да је укупан број гласова корпуса који наш саговорник назива радикално и агресивно суверенистичким и потенцијално антисрпским дефинитивно испод четрдесет одсто.
„То је огроман пад у односу на Ђукановићеве претходне резултате и показује да је црногорска политичка сцена дефинитивно промењена", констатује Вукадиновић.
Јаков Милатовић улетео је у председничку трку као, како Вукадиновић каже, резервни кандидат након елиминације и дисквалификације Милојка Спајића, који је из председничке трке испао после сумњиве правне акробатике у режији црногорске изборне комисије. Милатовић се, додаје Вукадиновић, показао као можда чак и бољи кандидат, поготово зато што је могао да рачуна на статус жртве.
„Ђукановић има то што има и уз гласове Драгиње Вуксановић Станковић то је испод 40 одсто. Ако мотивише неке бошњачке гласове и добије нешто из дијаспоре, то може да га примакне до 40 одсто, а преко тога је тешко, да не кажем немогуће. Тако да, без обзира што после првог круга Ђукановић има пет-шест посто предности, у другом кругу је јасан фаворит Јаков Милатовић“, објашњава Вукадиновић.
Грађани поручују: желимо нова лица
Према Вукадиновићевом тумачењу, Милатовићев резултат више последица незадовољства великог дела грађана Црне Горе вишедеценијском поделом карата и политичких улога између ДПС-а и Демократског фронта као главног опозиционог блока.
„И ДПС, и ДФ остају два јака политичка стуба и играча, али они више немају монопол на црногорској политичкој сцени, што је добро за црногорску политику, њено друштво, а потенцијално и за српско-црногорске односе“, сматра Вукадиновић.
Грађани су на изборима поручили да им је доста зацементиране политичке сцене, додаје он – желе нова лица, понекад се чак и грчевито хватају за њих.
„Лидери „Европе сад“ били су у овом тренутку нека врста идеалне комбинације и довољно су нови да би зазивали наду и испуњавали тај аспект очекивања грађана и показали су се довољно сложни током министарског стажа у влади Здравка Кривокапића“, објашњава наш саговорник.
Сада, када су они на потезу, било би јако лоше ако би помислили да гласови који су добили нису у великој мери гласови протеста против окованости црногорске политичке сцене.
„Ако то схвате, онда имају шансе, не само у другом кругу, него и на будућим парламентарним изборима. А Ђукановић и ДПС полако, али и неумитно, одлазе у политичку историју“, закључује Вукадиновић.
У обраћању у изборној ноћи, Јаков Милатовић је поручио да је његов изборни резултат заједничка победа оних који су били дискриминисани, победа лепше и боље Црне Горе и додао да ће 2. априла послати Мила Ђукановића у политичку пензију.
Ђукановић је, пак, казао да је у првом кругу председничких избора „остварио значајну предност“, као и да постоји значајан резервоар гласова за други круг.
Председнички кандидат Демократског фронта Андрија Мандић трећепласирани је са освојених 19,3 одсто, а за њим следе Алекса Бечић лидер Демократске Црне горе са 10,9 одсто, кандидаткиња Социјалдемократске партије Црне Горе Драгиња Вуксановић Станковић са 3,2%, Горан Даниловић, кандидат Уједињене Црне Горе са 1,4 одсто и независни кандидат Јован Радуловић са 0,8 одсто освојених гласова.
Подршку Милатовићу у другом кругу најавио је Андрија Мандић који је у свом првом обраћању током изборне ноћи позвао своје гласаче да 2. априла свој глас дају Милатовићу, док је лидер Демократа Алекса Бечић рекао да ће о томе одлучити страначки органи. Ипак, Бечић је нагласио да ће сваки потез Демократа бити да се гласа против Мила Ђукановића и његове политике прошлости.
Гласачко право на председничким изборима имало је 542.154 грађана. Највише бирача је у Подгорици — 143.608, а најмање у Шавнику — 1.777.