Говорећи о ситуацији у Нагорно-Карабаху након јучерашњег разговора с Мирзојаном, Лавров је истакао важност обезбеђивања квалитета било каквих постигнутих споразума, наводећ́и пример споразума из Минска у Украјини.
Указао је на то да је према тим споразумима требало да становници источног дела Украјине који говоре руски имају право на школовање на матерњем језику, као и на очување културних, верских и других веза са сународницима.
„Приближно иста права су обезбеђена и споразумом који су потписали Београд и Приштина пре 10 година, у споразуму о формирању 'органа локалне самоуправе косовских Срба': језик, локална самоуправа, образовање, култура, религија, посебне везе економског карактера са Србијом. Мислим да је народу Карабаха потребан такав скуп права", рекао је Лавров.
Он је додао да је то увод и у одговор на питање да ли Русија допушта могућност сарадње са Западом.
„Запад је себе потпуно дискредитовао. Видимо какве циљеве има на Јужном Кавказу. Не крије их, него отворено говори о томе да се Русија удаљи од тога. Руска Федерација промовише, на пример, заједно с Јерменијом и другим земљама региона формат '3 + 3': три јужнокавкаске државе (Јерменија, Азербејџан и Грузија) и три њихова суседа (Русија, Турска и Иран). Грузијска страна за сада размишља о прикључивању том формату, али први састанак је одржан. Врата за Тбилиси остају отворена. Сада радимо на сазиву другог састанка у формату '3 + 3'“, додао је Лавров.