У нацрту документа у који је Танјуг имао увид похваљују се напори власти у Србији да ''осигура недискриминаторни третман'' етничких, религијских и сексуалних мањина, као и других рањивих група, а истиче се и да Србија настоји да брзо реагује на злочине почињене из мржње, као и случајеве дискриминације против жена, етничких мањина, избеглица, људи са посебним потребама и припадницима ЛГБТ заједнице.
У нацрту се поздравља и почетак изградње гасовода између Србије и Бугарске, као и побољшање на пољу енергетске сигурности и отварања српског гасног тржишта ка диверсификацији; поздравља се и недавно потписани споразум о изградњи транс-балканског струјног коридора кроз Србију, који илуструје напоре ЕУ да се ''повећа енергетска стабилност'' Западног Балкана.
Посланици у документу поздрављају чињеницу да је Србија ускладила регулативу са ЕУ и увела визе грађанима трећих земаља који представљају илегалне миграције, као и чињеница да Србија поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине.
Са друге стране изражава се жаљење што се Србија није придружила европским санкцијама против Русије, као и жаљење због опадања подршке грађана евроинтеграцијама.
У нацрту текста се ''са жаљењем'' указује на сарадњу Србије са ''ауторитарним режимом у Ирану'' и позива се Србија да се удаљи од ''антидемократских режима''.
Према нацрту, Европска комисија потврђује своју пуну подршку специјалном изасланику Европске уније за дијалог између Београда и Приштине Мирославу Лајчаку и позива Србију и тзв. Косово да дијалогу приступе ''у духу компромиса'', како би се постигао правно обавезујући договор о нормализацији односа, у складу са међународним правом, без одлагања.
Обе стране се позивају на скору и пуну имплементацију свих релевантних договора, укључујући ту и формирање Асоцијације, односно Заједнице општина са већинским српским становништвом.
ЕК ''најснажније осуђује'' и све потезе који су довели до нестабилности и угрозили помирење, и изражава забринутост у вези са тензијама на северу КиМ и ''неприхватљиве'' пуцњаве на православно Бадње вече, и на друге насилне догађаје чије су мете били косовски Срби, укључујући и арбитрарно задржавање политичарке Раде Трајковић на административном прелазу Мердаре у децембру 2022.
У том смислу, подвлачи се да евентуални неуспех ефикасне деескалације тензија између Београда и Приштине може да доведе до дестабилизације региона, и поздравља се конструктиван приступ Србије у дијалогу Београда и Приштине, као и посвећеност нормализацији односа.
ЕК у нацрту позива српске и приштинске власти да раде на промоцији личних контаката међу локалним становништвом, како би се оснажио дијалог и помирење и на не-валдином нивоу, па се у овом контексту поздрављају и културне и омладинске иницијативе.
У нацрту се подсећа на важност поштовања правила и процедура у Народној Скупштини, поготово током ванредне седнице о Косову и Метохији, и осуђује се ''запаљиви говор'' против политичких конкурената, медија, цивилног друштва и представника других институција.
Похваљује се и ''конструктиван разговор'' између и владе и цивилног друштва и организација за људска права, након чега је повучен нацрт закона о унутрашњим пословима из децембра 2022. години, према којем би се у употребу ставиле камере које имају могућност биометријског препознавања лица, а које су купљене у Кини.
У нацрту је наведено да постоји дубока забринутост због наводних покушаја да руска паравојна формација Вагнер врши регрутацију у Србији, али се и истиче да српски кривични закон забрањује грађанима да учествују у страним ратовима, и у том смислу се позивају српски органи да мотре и одврате своје грађане да учествују у, како је наведено, руском ''агресорском'' рату против Украјине.
Поред тога, нацрт извештаја Европске комисије подвлачи да је потребно далеко више учинити на пољу еколошких, радних и социјалних стандарда када је реч о инвестицијама и позива се Србија да свој закон о раду поравна са оним ЕУ.
С друге стране, изражава се дубока забринутост због присуства стратешких инвестиција Русије преко наводно ''малигних трећих страна'', као и Кине и ''њених растућих политичких, економских и еколошких процеса у региону'', као и због броја пројеката закључених услед међувладиних договора.
Наводи се да се повећава удео инвестиција Кине у Србији, као и увоза и планираног договора о слободној трговини са том земљом.
У нацрту документаа пише да су страни фактори, пре свих кинеске компаније, биле у могућности да злоупотребе ниске социјалне и еколошке стандарде, а изражава се и забринутост у вези са повећаном зависношћу од војне и одбрамбене технологије из Кине, као и количине позајмица које Србија мора да плати Кини.
ЕК изражава и забринутост у вези са ''трајним'' загађењем ваздуха, али се поздравља и нови план о превенцији од загађење ваздуха, те се позива Србија да убрза почетак имплементације плана; забринутост је изражена и поводом чињенице да су многа места у Србији често на листама најзагађенијих локација у свету по квалитету ваздуха, те се у том смислу позивају власти да уведу мере да се смањи карбонски отисак, поготово у великим градовина, као и да се повећа енергетска ефикасност и самосталност.