"У истим овим раним вечерњим сатима пала је прва бомба. Сви знамо када су почела прва разарања наше вољене отаџбине, наше природе, наше имовине и наших живота. Убијен је први Србин по имену Радован Медић, први од више хиљада убијених и рањених у овој агресији. Опомињемо и себе и друге да је и нашем народу, али и читавом свету најпотребнији од свега мир и међусобно разумевање, свест о томе да места има за сваку живу душу под капом небеском и за сваки народ да организује свој живот онако како му највише одговара", навео је патријарх Порфирије.
Он је подсетио да је убијен први Србин по имену Радован Медић, први од више хиљада убијених и рањених у овој агресији.
"Опомињемо и себе и друге да је и нашем народу, али и читавом свету, најпотребније од свега мир, најпотребније међусобно разумевање, свест о томе да места има за сваку душу под капом небеском, али и за сваки народ да организује живот за себе како му одговара. Сећајући се када су у овом граду разаране фабрике, дечји вртићи, домови, чак и изворишта воде. Док су околним путевима јуриле крстареће ракете да изруче смртоносни товар, ми чинимо данас исто оно што су Сомборци чинили тога дана, тога ратног пролећа Сомборци су се окупљали на овом тргу, шаљући поруке мира свету и молећи за мир", навео је патријарх.
То чинимо и ми, молећи се за оне који су живот изгубили од злочиначких пуцњева са неба, нагласио је.
"Уместо да долазе анђели који доносе мир, долазили су они који су сејали смрт. Ми се данас још усрдније молимо, јер се у Европи дешава сукоб који прети да увуче читав свет. Молимо се да тамо где се води рат, у Украјини, што пре престане оружје које сеје смрт и пролива недужну крв. Неки би хтели да и наш српски народ поново, преко реда, гурну у сукобе, и то и међусобне и сукобе са другима. Други, који не схватају да је хришћански бог бог љубави и мира, а да црква живи и сведочи мир, благовестећи га свима, захтевају од цркве да својим ставовима пружи покриће онима који би да нас гурну у међусобне неспоразуме, нове ратове и сукобе", казао је патријарх.
Послање цркве је да мир сведочи, мир свој дајем вам рекао је нико други до сам господ. Тај мир није као онај који о миру непрестано говоре, више и гласније од других, а истовремено производе бескрајне количине оруђа смрти и од ње живе неупоредиво боље од других, рекао је патријарх.
„Градимо и чувајмо најпре божји мир у себи, па ћемо онда можи да се миримо и са другима, са нашим ближњима, пријатељима, колегама, свима, а онда ћемо моћи да будемо истински благовесници мира. Молимо се и боримо се да се наша страдања не понове ни нама нити било коме другоме. Истрајмо упорно на путу разговора, дијалога, који има за циљ макар елементарно међусобно разумевање међу људима. Али не прихватајмо ултиматуме или уцене по било коју цену. Ултиматуме који подразумевају поклањање и одрицање од себе и свога“, казао је патријарх.
Ако се овде опет покрене спирала зла, нема сумње и нису потребни аргументи да ћемо сви бити потпуни губитници, додао је.
„Говорећи ово загледан сам у крст на коме је господ наш Исус Христос распет. На крст на који су разапете стотине хиљада, можда и милиони, идући за Христом, али и из рода нашега, од светог кнеза Лазара, до Радована Медића и Милице Ракић, младих и старих пострадалих те кобне 1999. године. Као што је господње распеће васкрсењем дало не само смисао, већ и коначну суштинску победу, не само потоњим страдањима на правди Бога, него и сваком људском стваралаштву, љубави и тузи, тако и ово страдање видимо као чврсто корачање за Христом и несумњиве коначне победе. Стога се данас молимо за све пострадале у пролеће 1999, невино пострадале, за наше сународнике, нашу браћу и сестре, Бог нека им душу прости и да им вечни покој и свим људима пострадалим у време НАТО агресије на српски народ. У здрављу и сваком добру нека Бог да да дочекамо празник победе, васкрсења господа нашега Исуса Христа“, закључио је патријарх Порфирије.