МУЛТИМЕДИЈА

Рушевине, авиони, црни дим...Почетак агресије НАТО-а у сликама:

На данашњи дан пре 24 године започета је агресија на СР Југославију, а око 20 часова зачуле су се сирене и пале прве бомбе.
Sputnik
Дана 24. марта 1999. почела је војна операција НАТО-а против Савезне Републике Југославије. НАТО није добио овлашћење од стране УН за ову операцију. Ваздушни напади су трајала 78 дана, до 10. јуна 1999. године. Операција је резултирала повлачењем југословенских снага са Косова и доласка Унмика, мисије УН на Косову.
1 / 13

НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута.

На фотографији: Београд у пламену

2 / 13

Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.53 када је страдао први војник ВЈ Бобан Недељковић.

На фотографији: Два Ф-16 „фајтинг фалкона“ америчког ваздухопловства из 510. ловачке ескадриле, ваздухопловне базе Авијано у Италији носе пуно борбено оптерећење ваздух-ваздух укључујући АИМ-120 напредне ракете ваздух-ваздух средњег домета.

3 / 13

У 19.55 погођени су војни циљеви у Приштини. Затим су у 20.05 3 крстареће ракете погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 11 војника ВЈ. Затим су бомбе око 20.10 пале на касарну у Врбици.

На фотографији: НАТО бомбе срушиле куће у Видовданском насељу

4 / 13

Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.

На фотографији: Војници утоварују ласерски навођену бомбу од 2000 Ибс (ГБУ-24) на Ф/А-18 „Стршљен“, док припремају авион за мисије подршке НАТО-овој операцији Савезничке снаге над бившом Југославијом.

5 / 13

У овом периоду бомбардован је и предајник за емитовање првог, другог, трећег канала радио-телевизије Србије, затим првог, другог, 101, 202 канала радио Београда на Великом Јастрепцу.

На фотографији: Радник обезбеђења показује на запаљене резервоаре рафинерије нафте у Панчеву, у недељу, 18. априла 1999.

6 / 13

Ту су пале две бомбе: једна је погодила зграду у којој се налазе разни уређаји и особље за одржавање веза према Јастрепцу, док је друга погодила предајник, висок 128 метара, који се преломио на неколико делова и пао преко зграде. Запаљен је и мали део антене која је преносила сигнал за Мобтел мрежу.

На фотографији: Нато авијација срушила је Варадински мост на Дунаву који повезује бачку и сремску страну Новог Сада.

7 / 13

Овог дана је гађана касарна у Даниловграду када је погинуо војник Саша Стојић из Београда, а теже су повређена два војника, од којих један на аеродрому Голубовци, Подгорица.

На фотографији: Нато бомбардовање СР Југославија 1999. године. Графити на новосадским улицама током бомбардовања СР Југославија.

8 / 13

У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.

На фотографији: Нови Сад 1999. године. Нато авијација током бомбардовања СР Југославије свакодневно је гађала рафинерију нафте и постројења Нафтне индустрије Србије.

9 / 13

Од поднева па до вечерњих сати преко 20 пута је бомбардована касарна у Пећи, која ће, до краја агресије, бити главна мета у овом граду НАТО авијације.

На фотографији: Бомбардовање СР Југославија од стране НАТО пакта 1999. године. НАТО авијација срушила куће на насељу Сремска Каменица у Новом Саду.

10 / 13

Бомбардовање околине Лесковца, страдало око 500 објеката.

На фотографији: Непозната жена пролази поред бомбардоване полицијске станице на северу косовске покрајине у Косовској Митровици.

11 / 13

Током агресије против СРЈ, 26. марта 1999. године, НАТО авијација је циљала око 40 установа и насеља. Војни гарнизони су били главна мета, посебно војне установе где су војници били смештени.

На фотографији: Зграда Министарства унутрашњих послова у Београду уништена у НАТО бомбардовању.

12 / 13

Ни остале војне јединице нису поштеђене, циљани су аеродроми, ПВО и остали одбрамбени системи, телекомуникације и командни центри.

На фотографији: Нови Сад 1999. године. Нато пројектил током бомбардовања СР Југославије, погодио је простор између две стамбене зграде и Основне школе Светозар Марковић Тоза.

13 / 13

Јединице Југословенске против-ваздушне одбране оборили су стелт бомбардер Ф-117, који се срушио близу села Буђановци код Руме. Тог дана је НАТО такође користио забрањене касетне бомбе.

На фотографији: Стручњаци Војске Југославије проверавају олупину обореног „невидљивог“ Ф-117 авиона у селу Буђановци, недеља 28. март 1999. Пилота је у добром стању спасила борбена спасилачка екипа, а амерички званичници рекли су да не знају узрок несреће.

Коментар