Биће то трећа поставка Вердијевог оперског ремек-дела у Народном позоришту у Београду, насловљеног по истоименом јунаку из Шекспирових „Веселих жена виндзорских“, према либрету Арига Боита.
„Ова врста комада најчешће се назива комедијом забуне, што је случај и са неким од Шекспирових комада. Kомедија забуне и грешака – као опис жанра највише погађа нерв Фалстафа, и то управо тамо где највише боли: насловна личност, жртве и противници, намонтирани и прерушени у задњим собама и предњим двориштима, упућују на то да иза хаоса замењених идентитета зјапи амбис људске несавршености“, каже Брадић који је напоменуо да се либрето ове оперске посластице „делимично ослања“ на још два Шекспирова комада „Хенри IV“ и „Хенри V“.
Kомплетан заплет Фалстафа, према његовим речима, повезан је са прекомерношћу:
„Неко је предебео, други сувише сиромашан, трећи пак одвећ заљубљен, четврти исувише љубоморан, а има и превише лаковерних, оронулих, одвећ плашљивих“, истиче редитељ.
Нетипична опера
Ова последња опера славног италијанског композитора, по оцени најугледнијих музичара 19. века, представља његово најбоље дело.
„Фалстаф је једна врло нетипична ансамбл опера. Певачке деонице су веома захтевне зато што су написане као антиарије. Оне скоро и не могу да се отпевају самостално, ако их све време не подржавате хармонским променама које су непрекидне“, наглашава маестро Суђић.
Суђић, који ће после 18 година поново дириговати премијерним извођењем једне опере у Народном позоришту, изразио је уверење да ће ансамбл националног театра изнети то Вердијево дело на највишем уметничком нивоу.
Човек је рођен као будала
Насловни јунак ove лирске комедије Фалстаф је доброћудни остарели заводник, витез без пара и вечити оптимиста. Он је, уједно, и прави усамљеник, који жели да буде вољен и који је изградио сопствену филозфију живота, говорећи: „Цео свет је фарса, а човек је рођен као будала”.
Kритичари су сложни у оцени да је овако промишљање о животу, у којем нешто егзистенцијално извире из нечег баналног, управо показатељ Вердијеве генијалности.
Сценограф Герослав Зарић истиче да му је било јасно, чим је прочитао либрето, да је ту кључна реч превара.
„То је доста важно за тумачење целе приче, и у редитељском и у визуелном смислу. Ја у свом раду не илуструјем просторе, него увек идем за решењем које је симбол представе“, појашњава Зарић.
Костимографкиња Марина Меденица најавила је да ће костим бити савремен, поједностављен и указиваће на разлику између људи пуних пара и оних који имају титуле, а немају новац.
Опера „Фалстаф“ је у Народном позоришту први пут премијерно изведена 26. јануара 1940. године, под диригентском управом Мирка Полича, у режији Ериха Хецела, са Миланом Пихлером у насловној улози.