То за Спутњик објашњава генерални секретар Удружења банака Србије (УБС), Владимир Васић.
Каматна стопа, коју Европска банкарска федерација утврђује свако јутро изнова, по којој пословне банке широм Европе међусобно позајмљују новац, такозвани еурибор, који пресудно утиче на висну камате на кредите, после дуго времена, од 8. марта је био у силазној путањи. Неки су се понадали да би то могло да значи и пад камата на кредите, које су у последњих годину дана расле због сталног подизања референтне каматне стопе у борби са инфлацијом.
Пад еурибора привремен
„Последњих неколико дана имамо благ пад еурибора. Претпостављам да је то резултат свега што се дешавало у глобалним оквирима у банкарству и то је реакција тржишта. Мислим да је она привремена и убеђен сам да ће еурибор расти пошто је председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард управо рекла да ће наставити да стеже каиш са намером да обузда инфлацију“, каже Васић.
Он напомиње да је након што је ЕЦБ пре неки дан одлучила да повећа референтну каматну стопу за 0,5 одсто, Лагардова констатовала да је инфлација у еврозони и даље превисока, иако је у фербуару пала на 8,5 одсто. Уједно је упозорила да се ЕЦБ суочава са "повишеним нивоом неизвесности“, па ће при одређивању каматних стопа, заузети "приступ зависан од података".
Тренутни пад еурибора је привремен и сигурно ће наставити да расте јер је Европска централна банка најавила даљи раст референтних каматних стопа
© AFP 2023 / DANIEL ROLAND
Ко ће имати користи
Управо то, по оцени Васића, значи ново стезање каиша, односно даљи раст референтне каматне стопе ЕЦБ, од које најдиректније зависи и еурибор. Уколико се референтна каматна стопа подиже, онда се може очекивати да еурибор такође расте, каже он, оценивши да то ипак даље неће бити скоковито као до сада. Тако би уместо за 50 базних поена, као до сада, раст референтне каматне стопе врло вероватно могао да буде за 25 базних поена, сматра он.
На питање да ли ће се ипак овај пад еурибора одразити на неке камате, Васић одговара потврдно и прецизира -зависи када сте узели кредит. Ако сте случајно узели ових дана онда би то сигурно требало да се евидентира, каже он.
Наш саговорник објашњава и зашто то није случај са осталим кредитима.
„Обрачун еурибора и аплицирање на вашу месечну рату се најчешће врши на три месеца, понекад и на шест. Зависи да ли сте подижући кредит уговорили тромесечни еурибор, или шестомесечни. Уколико сте уговорили шестомесечни последњи пут је усклађивање рађено пре месец дана и ви ћете свакако промашити овај еурибор који је у овом трнеутку нешто мало нижи него пре“, објашњава Васић.
Другим мречима, еурибор, од кога зависи и колика ће бити камата, па тако и месечна рата, код неких кредита се усклађује на свака три месеца, а код неких на пола године.
Мала је разлика
На питање како се који обрачунава, да ли грађани када узимају кредит о томе треба да воде рачуна, да ли је један од њих у некој ситуацији повољнији од другог, генерални секретар УБС каже да су ту разлике незнатне.
„Рецимо од пет банака три банке имају шестомесечни еурибор у понуди, а две тромесечни. Не можете ту много ни да добијете, ни да изгубите. Мали је то временски интервал. Верујем да ћете са растом еурибора то пре или касније осетити у вашој рати. А да ли ће то бити за три или шест месеци, то је ствар тога коју сте банку изабрали. У суштини мала је разлика“, истиче овај банкар.
Било да сте уговорили кредит са тромесечним , или шестомесечним обрачуном еурибора, разлика је мала да би значајно утицала на висину месечне рате
CC0 / /
Попуштање каиша
Он додаје да суштинско спуштање еурибора може да се очекује тек следеће године ако се остваре очекивања да инфлација падне. Додаје, при том, да не верује да ћемо опет имати онај период јефтиног новца када је еурибор шест-седам година био негативан.
„Сада је он у плусу и то значајном, од 3,1 -3,2 одсто и надам се да ће следеће године кренути силазном путањом. Можда ћемо ми који имамо шестомесечне еуриборе мало касније осетити тај ефекат смањења, али у сваком случају, осетићемо смањење. Наредне године у другој половини би могло да се деси да инфалција дође до тих циљаних три одсто и да на бази тога централне банке мало попусте стезање каиша и да ми то осетимо на нашим месечним ратама“, закључио је Васић.