Како је рекао, потребно је унети измене у законодавство Русије према којима би се сносила одговорност у случају подржавања или сарадње са Међународним кривичним судом. Володин је такође истакао да би требало радити на склапању билатералних споразума са пријатељским земљама који би предвиђали „међусобно одбијање сарадње са Међународним кривичним судом“.
Володин је додао да руски председник Владимир Путин има „право да предузме било какве акције у циљу заштите грађана од одлука међународних структура“.
Такође је подсетио да је су Сједињене Америчке Државе 2002. године донеле посебан закон о заштити војника према којем ниједан амерички држављанин или грађанин савезничке земље не може бити задржан или ухапшен по налогу Међународног кривичног суда. Штавише, према документу, Вашингтон може да покрене војну интервенцију ако се амерички војници, званичници или политичари нађу на оптуженичкој клупи суда, подсетио је председник Државне думе.
Што се тиче Русије, према Уставу земље национално законодавство има приоритет над међународним, а узимајући у обзир међународно искуство исправно је да се тако настави, закључио је Володин.
Међународни кривични суд у Хагу 17. марта издао је налоге за хапшење председника Русије Владимира Путина и дечјег омбудсмана Марије Лавов-Белове због оптужби за „илегално депортовање“ украјинске деце. Коментаришући ову одлуку, портпарол Кремља Дмитриј Песков је напоменуо да Москва не признаје јурисдикцију тог суда.