Према поверљивом документу који цитира британско издање The Telegraph, званичници ЕУ примећују нагли пораст трговине робом широке потрошње између Европе и традиционалних савезника Кремља у Централној Азији.
„Постоје страхови да нове руте, чија је активност порасла за 60-80%, Русија користи да заобиђе западне санкције које су осмишљене да паралишу њену ратну машину“, примећују на Западу.
Међу санкцијама о којима се разговара је и забрана предузећима и појединцима у Казахстану, Узбекистану и Киргистану да купују робу на европском тржишту ако се докаже да су умешани у реекспорт у Русију.
„Многа испоручена роба садржи такозване технологије „двоструке намене“ која имају и војну и цивилну примену и налазе се на листи робе забрањене за извоз у Русију“, објаснили су ову одлуку у ЕУ.
Већина робе извезене из Европске уније шаље се преко копнене границе са Литванијом у Белорусију, где европски званичници више не могу да је прате, а одатле се поново извози у Централну Азију. Према плану о коме се расправљало у Европи, пре увођење санкција земљама централне Азије, са њиховим лидерима ће бити обављени разговори како би их упознали са последицама.
Казахстан, један од најближих партнера Москве у региону, већ се обавезао да ће контролисати робу која пролази кроз земљу. Дипломате Г7 такође помно прате Турску, Јерменију и Емирате у потрази за потенцијалном руском помоћи.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је 24. марта да је Кремљ забринут због „нескривеног бруталног притиска колективног Запада, предвођеног Сједињеним Државама, на један број држава које се не придружују нелегалним санкцијама Русији“.
„Те државе нам говоре о томе. Нажалост, суочавају се са озбиљним нападом. То захтева посебну пажњу са наше стране. Настављамо да одржавамо блиске контакте са нашим партнерима како бисмо ризике свели на минимум. Русија и Казахстан су савезници, велики пријатељи. Ми ценимо наше билатералне односе и развијаћемо их и даље“, рекао је портпарол Кремља.