Како наводи „Политико“, НАТО треба да убеди земље-чланице да обезбеде војнике, скупо наоружање, опрему и муницију. А све то изазива узнемиреност код читавог низа земаља због истрошених залиха наоружања, у исто време када су Украјини потребни додатна муниција и оружје.
„Политико“ сматра да неће сви савезници у НАТО-у испунити своја обећања о доприносу плановима Алијансе. С тим проблемом НАТО се у више наврата суочавао у прошлости, али стручњаци сматрају да он може постати хроничан ако се има у виду да је украјински сукоб далеко од завршетка, а да је за попуњавање залиха потребно време.
Према подацима бившег помоћника генералног секретара НАТО-а за одбрамбено планирање Хенриха Брауса, први ешалон НАТО-а може да има приближно 100.000 војника, спремних да се распореде у року од десет дана. Претпоставља се да они могу бити послати из Пољске, Норвешке и балтичких земаља.
Други ешалон би морао бити спреман за пребацивање, на пример, из Немачке, у року од 10 до 30 дана.
Ипак, процес би могао бити компликован, пошто захтева много људи, опреме, припрема и новца. Поједине земље би морале да прошире позиве у армију, друге да повећају трошкове за одбрану.
И не само то, свако од савезника у НАТО-у морао би да купује више наоружања, муниције и опреме, пише „Политико“.