Анимација приказује померање тектонских плоча, коре које се сударају једна с другом стварајући планинске ланце и раздвајајући и стварајући океане.
Када плоче уроне у Земљин средњи слој, у зонама субдукције доводе до вулкана који обликују површину планете.
Али постоје и друге силе које обликују површину: падавине еродирају површину, док брзина временских утицаја мења нивое угљен-диоксида у ваздуху, стварајући повратну петљу која повезује копно с атмосфером.
“Иако се плес континената детаљно проучава, још увек смо ограничени у нашем разумевању и представљању тога како је Земљина површина еволуирала. Оно што доносимо с овим новим моделом је начин да проценимо како се површина променила (глобално и током геолошких временских скала) обликована њеним интеракцијама с атмосфером, хидросфером и тектонском динамиком“, каже Тристан Сејлс, виши предавач геонауке на Универзитету у Сиднеју и главни аутор студије.
Модел почиње пре 100 милиона година усред распада суперконтинента Пангеа. На почетку анимације већ се распознају континенти који ће постати Африка и Јужна Америка, с тим да се континенти северне хемисфере спајају неколико десетина милиона година касније. Плавом бојом приказан је ток воде, а црвеном бојом интензитет таложења нових седимената ерозијом.
“Овај модел високе резолуције без преседана Земљине недавне прошлости омогући ће геонаучницима потпуније и динамичније разумевање Земљине површине”, додаје коаутор студије Лаурент Хјусон, геолог на Институту за науку о Земљи у Греноблеу.
Спајање свих ових различитих притисака на еволуцију Земље, од помицања плоча преко протока воде до спорих промена, пружа нови начин постављања питања о свему, од регулације климе до начина кружења атмосфере које утиче на ерозију копна, преноси портал Дневно.