Стефановић је рођен у Америци где је играо кошарку у средњој школи и на факултету, покушао је да стигне до НБА лиге, а потом је заиграо за грчки Колосос, пре него што је стигао у Мегу.
Ипак, раскинуо је уговор после свега четири месеца и од тада није имао ангажман, а затим објавио да завршава каријеру.
„Одлучио сам да прекинем са кошарком како бих потражио друге прилике у животу. Хвала свима који су ми помогли да достигнем своје циљеве у кошарци која ми је дала много и једва чекам да јој вратим“, навео је Стефановић.
Његов отац Љубиша је први Србин изабран на НБА драфту још 1985. године, тада као играч Црвене звезде, пошто се још седамдесетих година отиснуо преко баре, добивши и надимак – Лу.
Саша је кренуо очевим стопама, а у својој последњој сезони на факултету бележио је 12 поена и 3,5 асистенција по мечу, уз просек од 40 одсто у шуту за три поена због чега је добио и надимак „српски снајпер“.
Иначе, Сашу је пре неколико година посетио његов имењак, легенда српске кошарке, а тадашњи селектор, Александар Ђорђевић када је млади Саша истакао да се нада да ће једном заиграти под његовим вођством.
Нажалост, Ђорђевић није остао селектор Србије, али је интересовање за Стефановићем остало, читајући између редова речи садашњег шефа стручног штаба српске репрезентације Светислава Пешића.
„Има неколико интересантних у Америци, који су напустили Југославију и српског су порекла. У овом трену, по неким критеријумима задовољавају оно што се тражи од играча за Србију. Разматрамо све могућности, ко је на располагању. Од нас се очекује доста и ми желимо резултате“, истакао је раније Пешић.
Саша је, ипак, одлучио да крене другим путем и да се остави кошарке, а остаће мистерија да ли је могао да направи бољу каријеру.
*Погледајте најновију епизоду Миљановог корнера