Чувени крими романи једне од најпознатијих ауторки овог жанра, као што су они о Херкулу Поароу или госпођици Марпл, написани између 1920. и 1976. године, измењени су да „не би били увредљиви за савремену публику“. Издавач „Харпер Колинс“ неке одломке је „уредио“, а неке уклонио из нових дигиталних издања, како би се уклониле „расистичке референце и увредљив језик“.
Измењене књиге о Поароу и госпођици Марпл
Измењен је цео серијал о госпођици Марпл, као и одабране приче о Херкулу Поароу, који су издати од 2020. године или тек треба да буду објављени.
Тако су дела Агате Кристи доживела судбину књига Роалда Дала, аутора романа „Чарли и фабрика чоколаде“, као и књига Ијана Флеминга о тајном агенту Џејмсу Бонду, наводе британски медији.
Измене је унела група читалаца-критичара и оне се тичу расне припадности, описа женског тела, појединих придева који се данас на Западу могу сматрати увредљивим.
Тако је у ревидираној верзији збирке „Последњи случајеви госпођице Марпл и две друге приче“, реч „домаћи“ замењена је изразом „локални“. Одломак који описује слугу као „црног“ који се „цери“ је ревидиран и лик „само клима главом“, без референци на његову расу. У истој књизи потпуно је избачен опис жене који гласи „имала је торзо од црног мермера у ком би и вајар уживао“.
А у роману „Смрт на Нилу“ из 1937. године, уклоњено је свако помињање „нубијских људи“.
Избачени су и термини „оријентални“, „цигански“, док је из дебитантског романа Агате Кристи „Тајанствени догађај у Стајлсу“ избачена реченица у којој Поаро за један лик у књизи каже да је „Јеврејин, наравно“.
Цензура или коректност
Овакве промене у књигама поделиле су љубитеље књижевности, пошто неки од њих тврде да је преправљање класичне литературе облик цензуре.
У случају Роалда Дала и његових књига за децу „Чарли и фабрика чоколаде“ и „Џејмс и џиновска бресква“, издавач „Пафин“ је одлучио да објави две верзије, једну измењену и једну без измена, како би читаоци могли сами да бирају.
„Десет малих црнаца“ или „И не оста ниједан“
Ово је први пут да се на такав начин мењају књиге Агате Кристи, иако је њена чувена књига „Десет малих црнаца“ доживела сличну судбину још четрдесетих година 20. века.
Наиме, књига је изворно објављена под тим називом 1939. у Великој Британији. Ипак, њен назив промењен је за америчко издање у „И не оста ниједан“, а касније је објављивано под именом „Десет малих Индијанаца“.
У бившој Југославији и државама насталим после ње, ова књига је, још од 1964. године, увек штампана под називом „Десет малих црнаца“. Једини изузетак је словеначко издање из 2004. године у ком се користи назив „И не оста ниједан“.