Према најави председника Србије Александра Вучића, 22. априла на смотри војне технике на батајничком аеродрому, биће приказано све што Војска Србије у овом тренутку има. Биће то, рекао је Вучић, највећа презентација српског наоружања, од самоходне хаубице „Нора“, преко беспилотних летелица ЦХ-92 и ЦХ-95, до противаздухопловног система ФК-3.
Српски председник навео је да ће бити приказано 1500 комада оруђа, као и све што Србија има од летелица. А то су, према речима војног аналитичара Александра Радића авиони МиГ-29. Четири ова авиона наслеђена су од бивше Југославије, четири су белоруска, а шест су руска донација.
На овим авионима извршена је модернизација, подсећа наш саговорник, а набављене су и нове ракете.
„По први пут Мигови, а и генерално наше ваздухопловство, има могућност да дејствује противрадарским ракетама Х-31. Набављене су вођене ракете ваздух-земља, затим активно радарски самонавођене ракете ваздух-ваздух. Тај пакет је поставио нови стандард, нови ниво способности“, каже он.
Ракета Х-31 руске производње посебно је занимљива. Њена противрадарска верзија, којом је наоружано српско ваздухопловство је најпознатија, али, она је била прва ракета која се кретала надзвучном брзином и постоје њене противбродске и верзије ваздух-ваздух. У верзији ваздух-ваздух употребљава се против дронова, а постоје и приче да се конструише и „анти-Авакс“ верзија.
Радић подсећа и на руске хеликоптере – четири Ми-35М и Ми-17В5. Међутим, украјинска криза прекинула је наставак процеса модернизације ваздухоплова и оставио је недоречену попуну – од хеликоптера је требало формирати ескадрилу, док је њихов број који је стигао у Србију довољан за одељење.
Такође, набављени су и Ербасови вишенаменски хеликоптери.
Радикалан искорак у модернизацији војске
Противваздухопловни систем ФК-3, према Радићевим речима, представља драстично радикални искорак, јер су системи противваздушне одбране које је до сада поседовала наша војска наслеђе давне прошлости.
„Наравно да је велики помак када, рецимо, четири пута повећате зону уништења по даљини, када се преко ноћи из старе механике пређе у дигитално доба“, истиче Радић.
Управо је набавка ФК-3, система који је кинески произвођач конструисао по угледу на руски С-300 изазвала и највише прашине када је априла 2022. доспео у Србију. Западни политичари изражавали су „забринутост“ због тога што Србија набавља наоружање из Кине.
ФК-3 је противваздушни ракетни систем средњег и дугог домета, а развијен је на основу старијег кинеског система КС-1. Намењен је уништавању и пресретању различитих претњи у ваздушном простору, као што су крстареће ракете, авиони, тешки борбени хеликоптери, тактичке ракете ваздух-земља, беспилотне летелице...
Ракете се могу лансирати са лансирног возила у кругу од 360 степени по азимуту, под сталним углом елевације од 60 степени, усмеравајући се брзином од 20 степени по секунди по азимуту.
Једна батерија је у могућности да истовремено гађа шест различитих циљева.
На приказу способности „Штит-2022“, који је Војска Србије организовала на војном аеродрому „Пуковник - пилот Миленко Павловић“ у Батајници, званично је представљена једна батерија овог система. Тадашњи министар одбране, Небојша Стефановић, неколико дана раније је изјавио да су за потребе Војске Србије набављене укупно четири батерије.
Званичници су саопштили да су припадници Војске Србије на вежбама у Кини успешно погађали нисколетеће и високолетеће мете на даљинама од 97 километара. као и у случају беспилотних летелица, Србија је једини корисник овог система ван Кине.
Беспилотне летелице – обнова извиђачке авијације
Украјинска криза показује колико је обавештајна делатност важна – овај сегмент код нас је дуго био запостављен, наглашава Радић.
„Остали смо без извиђачке авијације, приземљени су сви извиђачи. Увођење беспилотних летелица је савремени тренд и потребно су, и по ширини и по дубини, као прихватљиво савремено решење“, коментарише он.
Дом се ЦХ-92 већ налазе у наоружању, ЦХ-95 се први пут приказују, с обзиром да се за њих није ни знало да су допремљене у Србију. Набавком шест летелица ЦХ-92 од Кине, 2019, Србија није само постала њен први инострани корисник, то је и први средњи даљински пилотиран ваздухоплов у Војсци Србије која је до тада, почевши од 2008. године користила само мини беспилотне извиђачке летелице, као што је израелски Орбитер.
За ЦХ-92 произвођач наводи да је то извиђачка и борбена БПЛ која за извршавање различитих задатака може да носи оптоелектронски и инфрацрвени систем као и две прецизно вођене бомбе или ракете. Може се користити за прикупљање обавештајних података, извиђање, надгледање, откривање непријатељских позиција, коректуру артиљеријске ватре, прецизне ударе по циљевима од велике важности, као и за процену ефекта борбеног дејства у реалном времену.
Набавка ЦХ-95 најављена је 2021. Њен развој кинески произвођач започео је још 2005, а први пут је представљена 2010, да би 2015. била представљена њена унапређена верзија. Различити извори наводе, примарно је развијена за кинеско Ратно ваздухопловство, а није познато да је било ко у свету набавио овај тип летелице. Стога ће, као и у случају ЦХ-92, Србија бити први страни корисник ове кинеске беспилотне летелице.
„Нора“ – најсавременији артиљеријски систем
Према Радићевим речима, прелазак на самоходну хаубицу „Нора“ је велики искорак за српску војску, мада, како каже, помало контраверзно решење, због тога што се на тај начин прелази на НАТО калибар од 155 милиметара.
„Још осамдесетих година, јака група артиљеријских стручњака из Војнотехничког института, предвођена пуковником Анастасом Палигорићем залагала се на прелазак на 155 милиметара из низа техничких разлога, али је превладала идеја да се остане на совјетском калибру од 152 милиметра. Сада је прихваћено 155 милиметара, што је заправо трећи калибар у Артиљеријској бригади. Она има хаубице на совјетским калибрима од 152 милиметра и топове на 130 милиметара. Наравно да би се „Нора“ увела у наоружање, било је потребно обезбедити домаћу производњу муниције, заокружити целину те теме и дугорочно утврдити план да се купи довољна количина средстава да би то постало основно средство ватрене подршке“, каже Радић.
„Нора“ Б-52 М21 представља један од најсавременијих борбених система артиљерије. Максимални домет јој је 41 километар, а брзина гађања је три до четири гранате у минути и делује на температурама од минус 25 до плус 55 степени Целзијуса. Носи 36 граната, од којих је 12 у аутоматском пуњачу спремно за паљбу. Способна је за дејство принципом МРСИ, где се гранате испаљују под различитим углом и различитим барутним пуњењем тако да истовремено падну на циљ.
Према доступним подацима, српска војска је наоружана са 18 ових оруђа, док су остали корисници Кипар (24), Мјанмар (30), Бангладеш (18), док Кенија, која је уједно била и први инострани купац српске хаубице има најмање две „Норе“. Према последњим незваничним вестима, Алжир је заинтересован за куповину око 50 „Нора“, чиме би постао највећи корисник на свету.
Као веома сврсисходан искорак је и модернизација вишецевних бацача ракета „Огањ“ – овај систем, који датира из седамдесетих година прошлог века је дигитализован, чиме је добио потпуно нови живот, додаје наш саговорник.