На тим позицијама нуди се плата изнад 1.000 евра, а водоинсталатери, електричари, столари, молери могу да зараде и много више.
Како се наводи на сајту Инфостуда, на тржишту рада је све израженији раскорак између потреба послодаваца и жеља ђака када је у питању средњошколско образовање.
Привредници су последњих година почели да се боре за раднике подизањем плата, због дефицита стручног кадра, а то је посебно изражено и у пекарској индустрији.
У занатске, машинске и грађевинске школе уписује се недовољан број ђака, што је тренд који траје годинама, а резултирао је да управо из њихових клупа излазе малобројни радници који су се образовали за најплаћенија занимања.
Ауто-механичар једно од најпожељнијих занимања
Један од послова на којем је чак и почетницима загарантована зарада од око 80.000 динара је варилац, док плата искусних мајстора ове струке иде и изнад 2.000 евра.
„У огласима на овом порталу плата вариоца је ишла и до 4.000 евра, али указује да су то углавном сезонски послови, по пројектима, од три до шест месеци и да зарада јесте велика, али да често није загарантован посао током целе године“, рекао је пи-ар Инфостуда Милош Турински.
У Средњој машинској школи у Новом Саду наводе да профил вариоца није популаран међу децом, али да су послодавци веома заинтересовани за запошљавање тог кадра.
Послодавци стално траже ученике који би дошли на праксу или су је завршили, а основне браварске и заваривачке радове савладавају у школи и одмах могу да раде, а за неке посебне типове заваривања иду на додатну обуку, истакла је помоћница директора Средње машинске школе Душана Ђорђевић.
Профил механичар моторних возила, односно ауто-механичар, најпопуларније је занимање са трећим степеном у Средњој машинској школи и код ученика и код привредника, а то је још једна од професија која гарантује плату далеко изнад просека, наведено је у објави сајта Инфостуд.
„То је логично ако имамо у виду број аутомобила и развој аутомобилске индустрије, а све је више и сервиса у којима добијају шансу да раде. Деца су за тај смер заинтересована и то одељење је увек пуно. Плата зависи од стручности. Заваривачи боље зарађују, јер их је мање, али лепо зарађују и механичари“, објашњава Ђорђевићева.
Она истиче да је важно да и родитељи и деца буду свесни да постоје занати у којима могу лако да се запосле и да добро зарађују, наводи се на сајту Инфостуда.
Турински напомиње да на позицији ауто-механичар може да заради од 70.000 динара, али наводи да на порталу Инфостуд има понуда и од 100.000 до 180.000 динара за послове у Београду.
Зашто многи хоће да буду возачи камиона
Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица рекао је да је почетна плата у пекари 80.000 динара, што су данас две минималне зараде, али да мајстори овог заната, они који имају више искуства, зарађују и до 180.000 динара.
У Пословном удружењу „Србијатранспорт“ кажу да возачи аутобуса зарађују од 80.000 до 100.000 динара, а да су плате оних који возе камионе много више. Плата углавном зависи од послодавца, али могу да зараде и до 300.000 динара, ако возе у међународном транспорту.
Потражња за овим кадром сведочи и то што су у неким фирмама стално отворени конкурси за запошљавање. За овај профил се ђаци образују у саобраћајним школама, али из Пословног удружења указују на проблем са уласком у професију, јер због домаћих прописа, ђаци морају да напуне 21 годину да би могли да возе шлепере, због чега многи одустану чекајући да испуне старосни услов, али с друге стране, и код ове професије је све више оних који се преквалификују из других занимања.
Претходних месеци највише је ангажовано водоинсталатера, електричара, столара или молера чије су услуге поскупеле.
Економиста Драгован Милићевић каже да су занатлије међу најбоље плаћеним радницима и да уговорене цене рада у тим делатностима не одражавају увек стручност и образовање, већ потребу за радником, наводи Инфостуд, пренео је Танјуг.