Блинкен је коментарисао је на свом Твитер налогу ситуацију у Босни и Херцеговини, а том приликом поменуо је и Милорада Додика, наводећи да је председник Републике Српске „на ауторитарном путу (председника Русије Владимира) Путина“.
Путин трн у оку Америке
Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара каже да у свему овоме има једна добра ствар, а то је да једна моћна држава, каква је Америка и моћни човек какав је Блинкен толико води рачуна на кога „личи“ и шта изјављује председник једне мале територије каква је Република Српска.
„Познато је да су Американци већ дуже време опчињени Владимиром Путином, да им се чак привиђа и да не само у стварности, него и у сновима имају страх од Путина. Тако да, ко год каже било шта у његову корист, он је Путинов „сарадник“," каже Козомара.
Милорад Додик, подсећа саговорник Спутњика, није никада ни крио да поштује Путина и да је на страни Русије.
„Он је један од оних ретких лидера који се са Путином састао лично у својој политичкој каријери, колико се сећам, девет или 10 пута. Њима (Американцима) је највећи трн у оку што не могу да целу БиХ ставе под своју контролу, већ је пола БиХ на страни Русије и Владимира Путина,“ констатује Козомара.
Одакле Америци право
Наш саговорник каже да ово може да звучи и да се тумачи овако или онако, али нико не може да оспори да је Владимир Путин у РС један он најомиљенијих светских политичара. С друге стране, додаје Козомара, назвати некога ко је као Додик изабран вољом народа ауторативним вођом у пејоративном смислу је недемократски, неозбиљно и неодговорно.
„Дакле, Додик је на власт дошао путем регуларних избори, а не неким државним ударом нити га је неко поставио са стране већ га је народ изабрао. Блинкен би требало да промени свој извор информација у лику америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија, јер су небројене његове изјаве које су негативно усмерене и на Републику Српску, и на Милорада Додика, и који се меша у све поре живота у целој БиХ,“ упозорава Козомара.
Галама се иначе дигла око закона о НВО и њиховим финансирању и транспарентности, који треба да усвоји Народна скупштина Републике Српске. Да се име руског председника овде беспотребно нашло приметила је Жељка Цвијановић, српски члан Председништва БиХ, која је поставила и логично питање: „Откуд председник Путин у тој причи, када она подразумева да ће ти закони бити копија оних који постоје у многим земљама ЕУ, али и у самој САД“.
Сам Додик је, поводом Блинкенових оцена, рекао да му је драго што је амерички државни секретар чуо за њега и што га коментарише, а да му је поготову драго што га пореди са руским председником Путином који је лидер једне од највећих земаља на свету.