Светиња православља и светска културна баштина: Шта све крије Кијевско-печерска лавра

Ову светињу, средином 11. века, основали су Преподобни Антоније и Теодосије Печерски.

На територији лавре налази се 13 храмова, од тога шест подземних, и три звонаре. Изграђене су у византијском стилу а, оне каснијег датума, у духу украјинског барока. Лавра се налази на два висока брда између којих води јарак који је дели на Горњу и Доњу, а у последњој се налазе Ближе и Даље крипте.

У криптама, чија дужина ходника премашује пола километара, смештене су мошти кијевско-печерских светаца: у Ближим криптама – 73 подвижника, у Даљим – 49. У Лаври су сахрањени и бројни истакнути лаици, међу којима је Петар Столипин, некадашњи председник владе у Руској империји који је убијен 1911.године.

На територији Горње лавре смештен је Национално-историјско културни комплекс који заузима територију од 23,36 хектара. У њему се налази укупно 144 споменика историје и културе, а колекција његовог музејског фонда броји више од 70.000 експоната. У структуру тог комплекса узлазе музеј историје Кијевско-печерске лавре у ком се налазе између осталог збирка вредних књига, предметни народне декоративне уметности, драгоцени предмети...

Од почетка деведесетих година на територији Доње лавре активан је Свето-успенски Кијевско-печерски мушки ставропигијални манастир, резиденција митрополита кијевског и Кијевска духовна академија. Заједница лавре је под јурисдикцијом канонске Украјинске православне цркве, а њен намесник је од 1994.године митрополит Павел (Лебед).

На територији Горње Лавре налази се Успенски сабор у ком се налазе мошти Светог Стефана – првог хришћанског мученика за веру, Порта цркве Свете Тројице, Трапезни храм Преподобног Антонија и Теодосија Печерског, као и Национални историјски и културни резерват.

Код Трапезног храма сахрањен чувени руски државник и реформатор Петар Столипин.

Што се тиче Доње Лавре, на њеној територији налази се пет надземних и шест подземних православних цркава, комплекс крипти и функционални манастир у ком живи више од двеста монаха.

Подземни храмови Доње Лавре:

Осим православних храмова који се налазе у Ближим и Даљим криптама, тамо су и мошти светих подвижника.

Што се тиче Ближих крипти, оне су ископане на дубини од пет до десет метара. Укупна дужина њихових ходника је око 400 метара. У Ближим криптама почивају мошти седамдесет и три светитеља. Међу овим свецима налазе се мошти Преподобног Антонија Печерског. Такође, многи верници долазе овде да се моле монаху Дамјану Целебнику, Нестору Летописцу, монаху Јовану Многострадалном, праунуку Јарослава Мудрог – Николају Свјатоши, иконописцу Алипију, као и доктору и светитељу Агапиту Печерском.

Осим њихових моштију, у овим криптама налазе се мошти и многих других светитеља Божијих, међу којима су мошти монаха-ратника Иље Муромца и монаха Марка Печерског.

Што се тиче Даљих крипти, оне изгледају нешто „скромније“ у поређењу са претходним. Ископане су на дубини од двадесет метара. Укупна дужина ходника ових крипти достиже 292 метра. Ове крипте се називају и Теодосијевим - у част игумана Теодосија, једног од оснивача Лавре у 11. веку.

У Даљим криптама налазе се мошти игумана Теодосија, преподобног Агатона Чудотворца, московског митрополита Владимира (Богојављенског), Арсенија Трудољубивог, преподобног Ахила и многих других светитеља попут митрополита Павла Тобољског.

Треба напоменути да су Даље крипте, као и Кијевско-печерска лавра уопште, познати и по дванаест мироточивих глава – моштима безимених православих светитеља.