РУСИЈА

Светиња православља и светска културна баштина: Шта све крије Кијевско-печерска лавра

Кијевско-печерска лавра је једна од главних православних светиња, чијих више од 220 монаха кијевски режим покушава да избаци из манастира. Комплекс лавре, уписане 1990. на Унесков списак светске културне баштине, налази се у самом срцу Кијева, на обали реке Дњепар, на површини од 28,52 хектара.
Sputnik
Ову светињу, средином 11. века, основали су Преподобни Антоније и Теодосије Печерски.
На територији лавре налази се 13 храмова, од тога шест подземних, и три звонаре. Изграђене су у византијском стилу а, оне каснијег датума, у духу украјинског барока. Лавра се налази на два висока брда између којих води јарак који је дели на Горњу и Доњу, а у последњој се налазе Ближе и Даље крипте.
У криптама, чија дужина ходника премашује пола километара, смештене су мошти кијевско-печерских светаца: у Ближим криптама – 73 подвижника, у Даљим – 49. У Лаври су сахрањени и бројни истакнути лаици, међу којима је Петар Столипин, некадашњи председник владе у Руској империји који је убијен 1911.године.
На територији Горње лавре смештен је Национално-историјско културни комплекс који заузима територију од 23,36 хектара. У њему се налази укупно 144 споменика историје и културе, а колекција његовог музејског фонда броји више од 70.000 експоната. У структуру тог комплекса узлазе музеј историје Кијевско-печерске лавре у ком се налазе између осталог збирка вредних књига, предметни народне декоративне уметности, драгоцени предмети...
Од почетка деведесетих година на територији Доње лавре активан је Свето-успенски Кијевско-печерски мушки ставропигијални манастир, резиденција митрополита кијевског и Кијевска духовна академија. Заједница лавре је под јурисдикцијом канонске Украјинске православне цркве, а њен намесник је од 1994.године митрополит Павел (Лебед).

Подземни и надземни манастири

На територији Горње Лавре налази се Успенски сабор у ком се налазе мошти Светог Стефана – првог хришћанског мученика за веру, Порта цркве Свете Тројице, Трапезни храм Преподобног Антонија и Теодосија Печерског, као и Национални историјски и културни резерват.
Код Трапезног храма сахрањен чувени руски државник и реформатор Петар Столипин.
Што се тиче Доње Лавре, на њеној територији налази се пет надземних и шест подземних православних цркава, комплекс крипти и функционални манастир у ком живи више од двеста монаха.
Подземни храмови Доње Лавре:
1.
Црква Преподобног Антонија (налази се у Ближим криптама)
2.
Црква Ваведења у храм Пресвете Богородице (налази се у Ближим криптама)
3.
Црква Преподобног Варлаама (налази се у Ближим криптама)Црква
4.
Преподобног Теодосија (налази се у Даљим криптама)
5.
Црква Христовог Рођења
6.
Црква Благовештења Пресвете Богородице

Надземни храмови Доње Лавре:

1.
Црква Воздвижења Часнога Крста
2.
Црква Свих Преподобних Печерских
3.
Црква у част иконе мајке Божије „Живоносни Источник“
4.
Црква Рођења Пресвете Богородице
5.
Црква Преподобног Агапита Печерског

Ко је сахрањен у Ближим и Даљим криптама

Осим православних храмова који се налазе у Ближим и Даљим криптама, тамо су и мошти светих подвижника.
Што се тиче Ближих крипти, оне су ископане на дубини од пет до десет метара. Укупна дужина њихових ходника је око 400 метара. У Ближим криптама почивају мошти седамдесет и три светитеља. Међу овим свецима налазе се мошти Преподобног Антонија Печерског. Такође, многи верници долазе овде да се моле монаху Дамјану Целебнику, Нестору Летописцу, монаху Јовану Многострадалном, праунуку Јарослава Мудрог – Николају Свјатоши, иконописцу Алипију, као и доктору и светитељу Агапиту Печерском.
Осим њихових моштију, у овим криптама налазе се мошти и многих других светитеља Божијих, међу којима су мошти монаха-ратника Иље Муромца и монаха Марка Печерског.
Што се тиче Даљих крипти, оне изгледају нешто „скромније“ у поређењу са претходним. Ископане су на дубини од двадесет метара. Укупна дужина ходника ових крипти достиже 292 метра. Ове крипте се називају и Теодосијевим - у част игумана Теодосија, једног од оснивача Лавре у 11. веку.
У Даљим криптама налазе се мошти игумана Теодосија, преподобног Агатона Чудотворца, московског митрополита Владимира (Богојављенског), Арсенија Трудољубивог, преподобног Ахила и многих других светитеља попут митрополита Павла Тобољског.
Треба напоменути да су Даље крипте, као и Кијевско-печерска лавра уопште, познати и по дванаест мироточивих глава – моштима безимених православих светитеља.
РЕГИОН
„Безбожна власт у Украјини отима велике светиње“: Јоаникије о драми у Кијевско-печерској лаври
Коментар