Нилски коњи, који су територијални и тешки три тоне, потичу од четири нилска коња која је осамдесетих година прошлог века илегално из Африке увезао наркобос Пабло Ескобар. Након његове смрти 1993. године, животиње су почеле слободно да се крећу по мочварном подручју.
Службе за заштиту природе нису могле да обуздају број нилских коња којима је слив реке Магдалене постао станиште. Њихово пресељење планирано је за наредни месец и то у уточиште Осток у северном Мексику - 10 јединки, а у уточиште у Индији 60.
„Цела операција требало би да кошта око 3,5 милиона долара“, рекао је Ернесто Зазуета, власник мексичког уточишта Осток.
Зазуета и гувернер колумбијске регије која је дом нилских коња кажу да планирају да намаме животиње мамцем у боксове. У боксовима ће нилски коњи бити затворени пре него што их ставе у посебне сандуке за транспорт животиња, пише „Гардијан“.
Озбиљан еколошки проблем
Колумбија годинама има проблем са Ескобаровим нилским коњима. Иако је спроведена стерилизација очигледно да није успела јер су се они размножавали брже него што су их локални ветеринари могли пронаћи, ухватити и кастрирати.
Од прва четири нилска коња са Ескобаровог имања родило се потомство од 130 и то је највећа популација нилских коња изван Африке. Њихова популација ће експоненцијално расти јер у Колумбији немају природних непријатеља из животињског света. Једно истраживање је проценило да ће до 2034. у Колумбији бити чак 1.400 нилских коња.
Студије су упозориле да нилски коњи оштећују екосистем у Магдалени – реци с највећом биоразноликошћу на свету. Сваки нилски коњ поједе око 40 килограма траве ноћу, што значи да њихов измет трује воду, убија рибу и угрожава богату биолошку разноликост реке. Узгред, све су чешћи сусрети нилских коња са локалним становништвом.