Бајденов виртуелни самит: Зашто ”демократија не може да се једе” /видео/

У извесном смислу, одговор је потврдан. С тим што је већ и први Самит за демократију, одржан пре две године, показао да остатак света, све и ако се повиновао позиву да му присуствује, стиче све снажнији имунитет у односу на овај вид заразе.

О томе, уосталом, јасно сведочи чак и ”Глас Америке” који, најављујући тродневни виртуелни Самит за демократију од уторка до четвртка ове недеље – какав самит таква и демократија, све је то само виртуелно, наиме, није стварно – признаје каква му је права сврха, то јест, мета: ”Бајден шири мрежу на новом Самиту за демократију док расту бриге око Русије и Кине. Другим самитом Сједињене Државе одлучно циљају остатак света, док Русија напада Украјину а Кина покреће дипломатску офанзиву, у потрази за уједињеним фронтом против аутократија.”

Додуше, подсетиће их дискретно путем ”Блумберга” Хакаинде Хичилема, председник Замбије кога су позвали да им буде један од председавајућих скупа, ”демократија не може да се једе”; својевремено нам је, насупрот томе, као што је познато, препоручивано да се ”патриотизам не сипа у тракторе”, ето како се времена мењају.

Хичилема из Замбије, иначе, упозорава и да дугови угрожавају његову земљу и да ММФ, осим што констатује да је то проблем, не може или неће да учини много шта да би тај проблем решио, док портал ”Блумберг” открива да Кина сад постаје ”највећи светски поверилац економија у развоју” и главни спасилац земаља које упадну у дужничку кризу. А није неважан детаљ ни то што је цитирани председник Замбије пре неколико дана провео два и по сата у разговору с руским амбасадором у тој земљи Азимом Јарахмедовим.

Тек, похвалиће се Американци путем ”Гласа Америке” да је ове године на самит позван 121 светски лидер – осам више него 2021. – док је магазин ”Форин полиси” први указао да на овај самит, као и на претходни, нису позване америчке НАТО савезнице Турска и Мађарска, што је ”одраз растуће бриге због размера демократског назадовања” ове две земље. Овај потез, коментарише ”Форин полиси”, ”вероватно ће још и више распалити тензије између Вашингтона и два НАТО савезника, и уз то повећати дистанцу између остатка НАТО-а и Европске уније и ова два отпадника”.

Разуме се, није могуће не уочити да је поприлично необичан овај вид демократије у којој је дозвољено само једно мишљење – другим речима, није ли баш то та аутократија за коју Америка оптужује своје противнике у складу с познатом методом држ’те лопова – но, важније од тога, занимљива је овде историјска перспектива коју нам пружају две године протекле између два Бајденова самита. У најкраћем, све што се у међувремену догодило показало је да онај Бајденов укор из 2021. није много утицао на премијера Мађарске Виктора Орбана и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, па су зато сад морали да их опомену поново. Сигурно ће их то много потрести, као што их је потресло и пре две године.

С тим што Орбан никако не сме да занемари претњу која му се недавно у Будимпешти појавила у облику Саманте Пауер, шефице УСАИД-а која је у Мађарској поново покренула ту организацију и, по устаљеној шеми, одмах се састала с представницима цивилног друштва, невладиних организација с платног списка Владе Сједињених Држава и независних медија који су независни таман колико је и демократија систем у коме сме да буде само оно што та Влада Сједињених Држава одобри.

Наравно, Саманта Пауер је уједно и међу организаторима Бајденовог Самита за демократију који је – и то се подразумева, нису много инвентивни – започео сесијом изражавања подршке Украјини.

Речи су, међутим, само то – речи – и та непријатна околност да постоји вратоломан раскорак између вербалних декларација и конкретних акција постаје све очигледнија чак и на самом Западу.

Па тако утицајни магазин ”Форин аферс” поручује да ”Америци није потребан још један Самит за демократију. Потребан јој је план за супротстављање аутократији.” И то тако што би се успоставио некакав ”механизам надзора”, уз ”одбрану демократије у иностранству” успостављену као ”главни спољнополитички приоритет”, укратко, још више интервенционизма због кога се Америка и смучила великом делу планете.

Штавише, ”превише шаргарепа, премало штапова”, критикује досадашњи приступ Вашингтона ово гласило америчке спољнополитичке елите, а на упадљиво истом трагу и лондонски ”Гардијан”, који нема приговора на осиромашени уранијум јер га користе само Америка и њени британски савезници, поручује да је ”свету и даље потребан полицајац. Надајмо се да САД неће одустати од тог посла.” Колико једна полицијска држава може да буде демократска, јасно је и без много образлагања.

Најзад, у коментару уредништва и ”Вашингтон пост” опомиње да би ”боље било да су Америка и њени демократски савезници спремни да узврате” на ”све јачи савез два њена највећа стратешка и војна ривала, који има потенцијал да промени глобални поредак онако свеобухватно како су то саме Сједињене Државе учиниле пре пола века.”

Може ли Америка да заустави текућу промену глобалног поретка коју је напокон и само почела да примећује? Могу ли штапови уместо шаргарепа и полицијски пендреци да јој помогну у томе? И чему уопште треба да послужи други Бајденов Самит за демократију?

Може ли Америка да заустави текућу промену глобалног поретка коју је напокон и само почела да примећује? Могу ли штапови уместо шаргарепа и полицијски пендреци да јој помогну у томе? И чему уопште треба да послужи други Бајденов Самит за демократију?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили политиколог Александар Павић и професор међународних односа и геополитике Срђан Перишић.