Ова пространа област површине од око 300 км² протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.
Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.
Како је током дугог низа година пешчаром дувала кошава, древне пешчане дине са дна Панонског мора добила су облике мањих брда.
Временом се изнад песка формирао танак слој земље и тако су настала зелена Загајичка брда.
Загајичка брда припадају Специјалном резервату природе Делиблатска пешчара и налазе се на територији општине Бела Црква, у атару села Гребенац.
Делиблатска пешчара настала је током леденог доба, а њено комплетно пространство је заправо земљиште на песку.
Како је на неким деловима већи проценат пропуштања воде и хранљивих материја, тако су формирани различити облици рељефа. Зато се овде могу видети зелене површине са бујном вегетацијом, густе шуме и пустињски пејзажи.
Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички туризам, а пре свега еколошки туризам.
Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости
Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању око 900 врста биљака, од којих су многе раритети. само у овом делу Србије у Делиблатској пешћари расте банатски божур, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица и 20 врста орхидеја.
Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи
Поред великог броја врста птица, овај јединствен предео насељавају вукови, јелени, срне и дивље свиње
Слика која се не заборавља.