Према његовом мишљењу, „хладни мир“ између Русије и Запада је превише дуго трајао. Садашњи сукоб треба квалификовати као коначни сукоб Кремља са САД и Европом.
„Овај сукоб има карактер супарништва цивилизација, укључујући супарништво религија. Може се рећи да то није борба за живот, него за смрт, односно – на концу виси све. Посебно за Москву. Чини се да би Кремљ требало да избегава да поставља тако високе улоге, али је ипак ризиковао. Очигледно, није имао други избор. Може се чак претпоставити да је то одложени завршетак Другог светског рата, када су многи мислили да је после победе над Трећим рајхом међу државама-победницама неизбежан сукоб. Ипак, 'хладни мир' је трајао тако дуго да су се појавиле основе да се сумња у вероватноћу нове кључне битке“, наводи аутор.
Он, међутим, истиче да су распад Совјетског Савеза и експанзија Кине толико снажно пољуљали глобалну равнотежу, да је битка постала неопходна.
„Томе се може додати читава серија неуспешних америчких експедиција, укључујући напад на европску државу – Србију. Ко је после тих догађаја и даље мислио да је међународна ситуација и даље под контролом, био је у дубокој заблуди“, наводи аутор.
Он истиче да такозвано украјинско питање, односно питање о постојању те државе и њеним перспективама нема велики значај.
„Није судбина Кијева као посебне политичке јединице оно што овде има некакав реалан значај, а још мање судбина украјинског народа. Нико од кључних учесника сукоба то посебно не интересује. И томе треба додати да и наша земља на међународној сцени нема много већи значај од Украјине. Пољаци, као и обично, живе заробљени у колосалној илузији“, наводи аутор.
Према његовим речима, садашња светска ситуација је таква да ће Русија у овом сукобу поново победити, јер је то и разлог због којег су Руси ризиковали.