Први пут овај необичан повез спомиње Конрад фон Уфенбах током своје посете Бремену на почетку 18. века, да би се током Француске револуције појавиле гласине да изван Париза постоје радионице које од људске коже праве корице за књиге. Данас највише сачуваних примерака потиче из 19. века, а многи се и даље питају ко и зашто их је правио?
Стручњаци за ова необична дела наводе да су за њихов настанак заслужнији лекари, јер су они имали приступу лешевима и то углавном криминалаца, са којих су скидали кожу и од њих правили корице за књиге. Једна од теорија је да су међу њих стављана дела позната као „Плес смрти“, уметнички жанр који је расправљао о универзалности смрти.
Још једна од теорија је да су еротске књиге повезиване у људску кожу, док је познато и једно дело астронома Камија Фламариона увезено у кожу његове обожаватељке која је специјално тражила да се од ње направи повез, пренела је „Национална географија“.
Последње у низу откриће
Ових дана у жижи интересовања светске јавности се нашла књига изложена у Музеју ретких публикација који се налази при Националној библиотеци у главном граду Казахстана. Наиме, ово дело које се ту налази од 2014. године је до сада било познато по томе да је од његових 330 страна дешифровано само 10, међутим, када су научници решили да испитају порекло коже од које је направљена установили су да је она укоричена људском кожом узетом са леђа.
Ово мистериозно дело је написано на латинским језиком током 16. века и припадало је бележнику по имену Петрус Пуардис, пореклом из северне Италије. Као што је већ речено већина његовог садржаја за сада представља тајну, а оно што су стручњаци из Француске успели да дешифрују јесу белешке о рачунима, кредитима и хипотекама.