Само 0.27 одсто људи у САД имало је 100 или више година у 2021, али се број стогодишњака у последњих 20 година удвостручио, показују подаци Уједињених нација. Како све више људи доживљава стоти рођендан, научници са Бостонског универзитета и Тафтовог медицинског центра анализирали су ДНК и начин живота седам стогодишњака како би одговорили на питање шта је потребно да би се живело сто година.
Како доживети стоту - одговор у имунитету
Научници су проучавали њихове периферне мононуклеарне ћелије крви, широку категорију имуних ћелија које се налазе у крви. Открили су да стогодишњаци имају високо функционалан имуни систем који им омогућава да се одбране и опораве од бројних болести, наводи се у студији објављеној у часопису „И-Биомедисин“.
„Направили смо и сакупили највећу базу података о стогодишњацима која нам је омогућила да дефинишемо јединствене карактеристике те популације“, каже Стефано Монти, професор медицине на Бостонском универзитету, један од водећих аутора студије.
Способност неког појединца да се прилагоди и одговори новим инфекцијама обично опада са годинама, како њихов имуни систем слаби. Њихова студија открила је да стогодишњаци имају измењену композицију имуних ћелија.
„Имуни профили које смо посматрали код стогодишњака потврђују дугу историју изложености инфекцијама и капацитет за опоравак од њих, што потврђује хипотезу да стогодишњаци имају увећане факторе за опоравак од инфекција“, каже Паола Себастијани, директорка Тафтовог центра за квантитативне методе и науку о подацима.
Њихова студија показује да се пропорција лимфоцита (врста белих крвних зрнаца) у периферним мононуклеарним ћелијама крви, смањује са годинама, у поређењу са младим људима, али се одиграва и значајна промена у композицији.
Путоказ за здравији живот
Научници су истакли и да се дешавају промене у мијелоидним ћелијама, који потичу из костне сржи.
„Стогодишњаци и њихова изузетна дуговечност, дају путоказ за то како бисмо могли да живимо продуктивније и здравије животе. Надамо се да ћемо наставити да изучавамо све што можемо о отпорности према болестима и продужетку људског живота“, рекао је Џорџ Марфи, професор медицине на Бостонском универзитету и један од аутора студије.
Док неки научници истражују природну дуговечност, други се окрећу напредним технологијама како би продужили живот. Тако је недавно футуриста Реј Курцвејл, некадашњи Гуглов инжењер који се прославио својим предвиђањима, прогнозирао да ће људи достићи бесмртност до 2030. Он верује да ће роботи микроскопске величине моћи да поправе оштећење на ћелијама и ткивима у борби против болести и старења.