Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић положио је данас, поводом Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији 1941, венац на Споменик пилотима браниоцима Београда на Земунском кеју.
Министар је подсетио је да су пре 82 године фашистичке и нацистичке силе кукавички и подло напале нашу отаџбину.
„Клањамо се сенима оних који су били најхрабрији у тим тешким априлским данима, у Априлском рату и полажемо венце одајући признање и вечну захвалност и данашњих, али и сутрашњих генерација, храбрим пилотима краљевског ратног ваздухопловства који су успели, у неравноправним условима да полете и бране небо тадашње државе, чак да задају ударце и нападе на територију фашистичких и нацистичких држава, што се десило први пут у Другом светском рату“, истакао је Вучевић.
Он је нагласио да је „време које је после тога дошло некако наметнуло да заборавимо херојство наших пилота, бораца, јунака“.
„Одајући пошту најхрабријима, међу њима свакако јесте 11 пилота који су погинули над небом Београда, не заборављамо ни све оне друге који су страдали у Априлском рату и током окупације у Другом светском рату. Нека им је вечна слава, а нека је вечна срамота свима онима који су кукавички напали и окупирали нашу државу, а и онима који су погазили дату реч и нису бранили своју отаџбину", поручио је министар Вучевић.
Венце су положили делегација Војске Србије предвођена командантом Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-потпуковником Душком Жарковићем, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Града Београда и удружења која негују традицију ослободилачких ратова Србије.
Полагањем венаца крај Споменика пилотима браниоцима Београда обележено је 82 године од како је, бомбардовањем Београда, почео напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату, саопштило је Министарство одбране.
Поводом обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године, министарка културе Маја Гојковић положила је цвеће и симболично оставила књигу на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.
„Већ дуже од осам деценија, питамо се зашто је неко националну библиотеку, као сведочанство постојања једног народа, изабрао за легитимну мету и одлучио да је до темеља разори. Као резултат тог подмуклог чина, у пламену храма културе данима је горело више од сто рукописних књига на пергаменту, личне библиотеке бројних великана српске културе, дела старе српске књижевности, вредне збирке докумената и писама значајних за политичку, културну и књижевну историју. У библиотеци на Косанчићевом венцу чувана је не само наша културна грађа, већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година“, подсетила је Гојковићева.
Министарка Гојковић додалаје да са задовољством може да истакне да Србија има националну библиотеку која је понос свих њених грађана.
„Она је спој традиције и савремених трендова, установа културе која нам помаже да сагледамо оно што смо били и оно што смо сада, како би тако поставили чврсте темеље за будућност. Савремено доба намеће нове изазове у библиотекарству. Међу кључнима, по мом дубоко уверењу, је привлачење нове публике, која ће читањем и учењем развијати, личну и колективну свест. Зарад генерација које долазе, нећемо дозволити да нас прошлост о којој данас говоримо учини њеним заробљеницима“, нагласила је Гојковићева.
Церемонију полагања венаца у Алеји страдалих на Новом гробљу предводио је министар за рад, борачка и социјална питања Никола Селаковић.
„Само тако страшан почетак могао је Србији да донесе слутњу да ће је опет задесити катастрофална страдања, и то нешто више од две године након краја ужаса Великог рата, од кога се српско становништво никада бројчано није опоравио“, рекао је Селаковић.
Селаковић је рекао да је у Београду тог и наредних дана бомбардовања, без објаве рата иако је Београд званично проглашен за слободан и небрањен град, страдало званично 2.274 људи, иако се процењује да је стварна бројка око 4000.
Према његовим речима, готово 7000 здања и кућа је делимично оштећено укључујући и зграду Старог двора и Краљевског двора на Дедињу.
Селаковић је подсетио да је директива 25 немачког Вермахта којом је решено бомбардовање Београда без најаве донета 27. марта увече, након демонстрација на којима је одлучено да се Југославија потпуно уништи као држава која је одбијањем тројног пакта осујетила план напада на Совјетски Савез.