То је оцена политиколога Стевана Гајића, научног саветника Института за европске студије и предавача на Московском државном универзитету за међународне односе (МГИМО).
Када су се пре око месец дана у Пекингу нашли шефови саудијске и иранске дипломатије и договорили се да, после седам година, поново отворе дипломатска представништва, мало ко међу западним аналитичарима и политичарима није био изненађен.
Још веће изненађење представља вест да су се Фејсал бин Фархан ал Сауд, министар спољних послова Саудијске Арабије и Хусеин Амирабдолахјан, министар спољних послова Ирана, поново срели у Пекингу, не само да договоре детаље око већ постигнутог споразума, већ и да унапреде сарадњу.
Резултати иранско саудијске сарадње
А отопљавање односа између две најзначајније блискоисточне муслиманске земље, које су до јуче биле у политичком, верском и војном ривалитету већ је видљиво, назначава Гајић.
Саудијска Арабија позвала је сиријског председника Башара ел Асада на самит Арапске лиге који ће бити одржан у Ријаду 19. маја. Наш саговорник подсећа да је сиријско чланство у организацији која окупља све арапске земље суспендовано 2011, а да су заливске краљевине, укључујући и најмоћнију од њих, Саудијску Арабију, важиле за најжешће Асадове противнике, док је сиријски председник уживао подршку Техерана.
Са друге стране, са отопљавањем иранско-саудијских односа назире се крај једном од најсуровијих савремених сукоба, грађанском рату у Јемену, који је, према Гајићевим речима, прокси рат између Саудијске Арабије и Ирана и у коме се владине снаге, уз подршку Ријада, боре против побуњеничких шиитских Хутија које подржава Техеран.
Земље престале да се обазиру на америчке притиске
До отопљавања односа између Исламске републике и Пустињске краљевине не би дошло да није координисаних акција Русије и Кине, објашњава наш саговорник. Заправо до геополитичких померања на Блиском истоку долази оног тренутка 2015, када се Русија укључује у грађански рат у Сирији. Уз то, о великим геополитичким гибањима и томе колико Запад губи моћ у региону сведочи и, како Гајић каже, рапидна дедоларизација у трговинској размени међу државама.
„Све ово су велики процеси евроазијских интеграција који су без преседана. Саудијци су недавно рекли да их више не интересује мишљење САД“, сматра наш саговорник и додаје како је и турски председник Реџеп Тајип Ердоган недавно оштро критиковао понашање америчког амбасадора у Турској, назвавши га Бајденовим, а не америчким амбасадором.
„Једноставно, земље су престале да се обазиру на притиске, као да је нестао страх од САД“, истиче Гајић.
Кисинџерова парадигма окренута наглавачке
А страх је, додаје он, био средство уз помоћ кога је Вашингтон владао Блиским истоком. До сада, геополитички односи на Блиском истоку заснивали су се на „Кисинџеровој парадигми“, названој по њеном творцу, бившем америчком државном секретару Хенрију Кисинџеру. Према њој, САД су моћ заснивале на подстицању непријатељстава и истовременом посредовању међу државама, чиме су између њих створиле равнотеже страха.
Русија и Кина поступају по обрнутој парадигми – граде поверење између такозваног „шиитског полумесеца“ – Ирана, Ирака, Сирије и Либана и држава код којих је постојао страх од шиитског политичког утицаја.
„Ради се о поверењу. Руси и Кинези су очигледно обрнули Кисинџерову парадигму наглавачке и рекли једнима … и то се сада полако претаче у политичке, а ја мислим врло брзо и у економске односе. Тако да се види рапидан губитак позиција САД“, констатује Гајић.
Оно што је непознато, то је понашање Израела, каже Гајић. До сада, све заливске краљевине биле су, ако не формални, оно суштински савезници Израела, зато што су у Ирану виделе опасност. Сада, Израел је немоћан да било шта промени у политичком смислу. Једино може да почне да се насилнички понаша, али уколико би дошло до војног сукоба са Ираном, Тел Авив више не би могао да рачуна на подршку заливских држава.
„Сада се дешава приближавање између Ирана и Саудијске Арабије, које за Израел мења ствар, хтео он то или не. Тако да мислим да ће и Израел морати да се прилагоди и да направи нове договоре. Мислим да ће Русија у томе одиграти главну улогу“, закључује Гајић.