Дешавања на терену – хапшења Срба, упади у куће, али и најава локалних избора у четири општине на северу 23. априла – имају две стране медаље, упозорава дипломата Зоран Миливојевић.
Запад и Курти имају исте циљеве
Прва је, како истиче, да не треба имати илузија и да су циљеви Запада и Куртија исти: да се потврди косовска државност. Питање је само ко какву тактику примењује: Приштина само врши притисак на други начин, спроводећи тихо етничко чишћење.
„Друга страна је да се ствара стање ескалације пред сукоб. Ја бих тај аспект назвао – „употреба Курија“. А он мерама које предузима ствара ситуацију на терену која иде у корист заједничког циља. Њему се толеришу ствари где право не важи – нечији прекршај претворите у ратни злочин, а оног ко је покушао убиство на етничкој основи пустите кући. Користе се сви механизми који иду у корист прављења амбијента где Србија треба да чини уступке“, описује ту тактику Миливојевић.
Ново замешатељство
Адвокат Горан Петронијевић последње догађаје на Космету види као последицу замешатељства насталог због, како каже, исхитрене потребе наводног решавања проблема између Београда и Приштине где су САД и земље Квинте на себе преузеле неку врсту божанског овлашћења.
„Међутим, у њиховим намерама не видим могућност да дође до деескалације – напротив“, упозорава Петронијевић.
Он не верује ни у спремност и Приштине и Запада да спроведу обавезу формирања Заједнице српских општина, иако се јавно говори да се морају спровести сви раније постигнути договори.
„Још током првих бриселских споразума, или боље рећи неспоразума, употребио сам метафору да је ЗСО шарена лажа. То је имагинација - они никад неће формирати ЗСО изузев ако не буде на нивоу НВО која ником не треба од српског народа, ни Србима у Србији, ни Србима доле на КиМ“, верује Петронијевић.
Спорења око ЗСО
Да су шансе за формирање ЗСО мале сматра и Миливојевић, који подсећа да не само да Курти неће да је формира, него да се Београд и са Западом спори и око имплементације и око тога како она треба да изгледа.
„Дефинитивно је питање је ли то треба да буде ЗСО са извршним овлашћењима јер ако се то тако имплементира онда политички систем КиМ није исти. Мора да се промени устав и онда је српска позиција сасвим другачија, и преговарачка позиција другачија. Међутим, ми се ни око тога не слажемо. Тако да ја не видим да ће ЗСО да се имплементира него не видим ни каква ће да буде: то је тек предмет за озбиљне дискусије тако да смо ми далеко од приче о нормализацији“, констатује дипломата.
Он истиче да пуно зависи и од позиције Србије која би требало да се понаша доследно и да у складу са својим интересом одлучно инсистира да се прво заврши ЗСО. Важно је, међутим, напомиње Миливојевић да Србија разговара јер Запад је нервозан пошто глобални односи не иду у правцу којим он жели, велики кад губе то тешко прихватају и труде се да задрже позицију свим средствима, па и силом, а бес могу да искале на трећим малим земљама.
Локални избори на северу и српски „спавачи“
На запажање да није једноставно разговарати кад Квинта подржи локалне изборе за четири општине на северу, а на којима неће учествовати Српска листа, Петронијевић примећује да су одавно познати дупли стандарди Запада, па и у овом случају аплаудира Приштини, иако се најављеним гласањем крше устав и закони самог тзв. Косова.
„Оно на шта Запад рачуна јесу „спавачи“ у корпусу српског народа, то су људи које многи зову Куртијеви Срби и који ће прихватити да уђу у власт да би обезбедили себи одређени статус“, упозорава адвокат.
Зоран Миливојевић истиче да су ти избори неодрживи, да немају никакав легитимитет и да воде у ескалацију али да је то још једна употреба Куртија у функцији притиска на Србе и Србију.
Суђење у Хагу – прање биографије ОВК
Саговорници Спутњика су подозриви и кад је реч о исходу суђења вођама ОВК на челу са Хашимом Тачијем пред специјализованим судом у Хагу.
„Кад су та суђења у питању, и ако би се ови поступци завршили осуђујућим пресудама, ту нема ни П од правде. То је изигравање правде. Ако правда треба да дође после 25-30 година, а овај поступак ће трајати најмање три, а можда и пет година, каква је то правда“, наводи Петронијевић. Он подсећа и да се оптужени терете за обрачуне међу Албанцима и да се нигде не помиње да су убиства Срба извршена на етничкој основи:
„Без тога мени таква пресуда ништа не значи и не треба да значи ни Србији, пресуда која ће осудити Тачија што је хтео да стави Косово под политичку контролу па је убио пет Албанаца, 10 Срба итд... То не одговара истини. То је напор да запад очува матрицу на којој је створено независно Косово.“
По оцени Миливојевића, циљ суђења је да се створе услови за помирење у оквиру албанског друштва на независном Косову.
„Жеља је и да се склоне људи везани за ОВК како би могао да се промовише политички систем у функцији потврде косовске државности, а онда се то лакше брани као пројекат. Такође, настоји се не да се елиминише ОВК него да се представи у новом светлу, као „ослободилачка организација“, а да се елиминишу елементи који су то доводили у питање“, објашњава дипломата уз опаску да иначе нема поверења ни у један хашки суд те да је и у овом суду доминантни смисао политика. Додаје и да је пресуда толико далеко да је тешко говорити о њеним ефектима:
„Ово што почиње је на дугом штапу и чини се да ће бити у тој функцији да ће и те српске жртве бити подведене под следеће – да се опере биографија ОВК.“
Три фактора за обједињавање “квартета”
Још један сумњиви пројекат у региону је формирање “квартета” Северне Македоније, тзв. Косова, Албаније и Црне Горе из ког су видно изостављене Србија и БиХ. По мишљењу Петронијевића, једина “крипто мотивација” тог блока је наставак зидања темеља велике Албаније што је и нож у леђа Србији.
Циљеви су јасни, напомиње Миливојевић и наводи три кључна момента “квартета”: чланице НАТО плус КиМ као потенцијална чланица НАТО која је под капом Алијансе.
„Даље, све четири потписнице су 100 посто на линији западне политике према Русији и на неки начин и према Кини. И трећи елеменат је што то обједињује балкански простор сем Грчке и одговара паналбанским националним интересима. Србија ту смета јер није чланица НАТО, није признала Косово и није увела санкције Русији, па не може да се уклопи у ту причу. А не може ни БиХ због Републике Српске“, каже наш саговорник.
За Миливојевића још један речити показатељ климе у региону је и овонедељни састанак западнобалканске шесторке у Риму где су, подсећа, учествовали поред Ивице Дачића као представника Србије, још четири Албанца – представници Скопља, Приштине, Тиране и Подгорице, и један Бошњак, министар спољних послова БиХ.
„Ту се види да се ствара амбијент који иде на руку паналбанским стратешким циљевима. И још нешто: кад је реч о западној политици најлојалнији томе су управо Албанци, без обзира где су, да ли су у Малесији, Тетову, Тирани, Урошевцу. Они су најлојалнији садашњој политици која одговара интересима НАТО и Запада не само у смислу антируске политике него генерално стратешких циљева запада на овим просторима“, закључује Миливојевић.