Овај догађај коментарисао је и бивши амерички обавештајац и маринац, Скот Ритер, који сматра да то неће утицати на ситуацију на терену и да ће истина о реалном односу снага ускоро бити свима позната.
Ко је права мета?
Карен Квјатковски, бивши аналитичар америчког Министарства правде, указала је на могућност да је то усмерено ка америчким политичарима и народу и да подржава њихов растући скептицизам према Бајденовом прокси рату.
Оценила је да су те процуреле информације веома значајне и да, у смислу садржаја, руској страни могу послужити да потврде или коригују податке којима располажу о украјинском наоружању, њиховом стању, као и статусу обучености украјинских војника. Такође, могу дати увид о стратешком интересу САД на украјинском ратишту.
То цурење поверљивих информација можда су проузроковали амерички војни и владини званичници, фрустрирани захтевом Бајденове администрације за „победом САД над Русијом“, што, како је истакла, није могуће.
Она је додала да нема утисак да украјинска војска или њихово руководство у Кијеву имају реалну снагу у рату.
Не постоје назнаке о бројним америчким или НАТО снагама на терену који би подржали велику „пролећну контраофанзиву“, рекла је она за Спутњик, напомињући да многи потцењују то колика је Украјина и географију области где би та контраофанзива почела.
Најзначајни део процурелих докумената, према речима Карен Квјатковски, могао би да буде податак да у априлу и све до почетка маја блато доминира на терену у Украјини.
„Украјинске снаге не могу да напредују ка својој бившој територији и уместо да се повуку, или пак прегрупишу, њихови политички господари, а то се пре свега односи на Бајденову администрацију, их жртвују и одбацују“, истакла је Карен Квјатковски.
Сматра и да се, након цурења тајних докумената, може очекивати и да ће Пентагон кренути у „лов на вештице“.
Тај „лов“, додала је, могао би да крене од људи из прес службе здруженог генералштаба војске САД и оних који су крајем фебруара или почетком марта добијали или припремали брифинге преко система SIPRNET (мреже коју користе америчко Министарство одбране и Стејт департмент за пренос поверљивих информација).
„Шпијунажа је веома узбудљива игра за оне који у њој учествују, било да то чине због патриотизма, профита или идеологије. Понекад су за то потребни људи који се осећају изоловано и често имају осећај да су их издали или да су злоупотребљени. У комбинацији са падом стандарда међу запосленима у америчкој влади и културним карактеристикама млађих генерација, неко би могао да помисли да је ово цурење легитимно. Као што су поједини коментатори констатовали, уколико Пентагон и ЦИА желе да нешто процури, онда то дотуре директно мејнстрим медијима, као што је Њујорк тајмс“, закључила је Карен Квјатковски.
„Много буке ни око чега“
Ритер је, у ауторском тексту за Спутњик под насловом „Много буке ни око чега“, навео да је порекло процурелих информација непознато и да има разлога да се поверује да се неким подацима манипулисало како би се обликовало јавно мњење по питању броја жртава и што се Русије и што се Украјине тиче.
Мало је вероватно, пише Ритер, да је руска влада повезана са овим цурењем информација, имајући у виду начин на који су се оне појавиле на друштвеним мрежама.
Напоменуо је да најмање један од докумената садржи ознаку поверљивости, што указује да су неке од информација потекле од изузетно поверљивих извора, укључујући и осетљиве информације страних извора.
„У свим случајевима, ширење таквих информација је строго контролисано, а свако неовлашћено јавно објављивање представљало би озбиљан безбедносни проблем унутар највиших нивоа америчке војне команде“, навео је Ритер.
Површна провера садржаја докумената открива мало тога што не би могло да се утврди пажљивом проценом јавно објављених података, као што је податак колико су Украјинци искористили пројектила из система „хајмарс“, указао је Ритер, додајући да би о томе и руска војска могла да прикупи информације и сама донесе закључке.
„Ако је извор цурења у америчкој војсци, то би сугерисало да постоје неки који се противе надолазећој контраофанзиви и верују да би осетљиве информације у вези са припремама могле да спрече ту акцију. Други би могли да поверују да начелник здруженог генералштаба оклева да Украјинцима да зелено светло за пролећну офанзиву, па би објављивањем материјала приморао генерала Марка Милија да делује раније од планираног“, навео је Ритер.
Бивши амерички маринац указује и да су те информације објављене да би се ширио дефетизам међу руском војском и цивилним становништвом.
„Суштина је, међутим, да ово цурење података неће имати никакав утицај на стварно вођење сукоба и, сем тога што ће на неколико дана дићи буку на интернету, минимално ће утицати на јавно мњење. Чињеница је да је Украјина тренутно под великим притиском да изведе успешан напад којим би истиснула руске снаге са територије коју тренутно држе“, оценио је Ритер.
Спекулације ће у једном тренутку, како је истакао, поклекнути пред реалношћу.
„Чињенице су крајњи судија, а време за изношење чињеница у вези са украјинском очекиваном пролећном офанзивом брзо се приближава. Никакво цурење докумената на интернету то не може да промени“, поручио је Ритер.