Научници који истражују нашу способност присећања облика тврде да људи могу да погреше након само неколико секунди. Тај феномен су назвали илузијама краткорочног памћења.
Чак ни у најкраћем року, наше памћење можда неће бити потпуно поуздано. Нарочито када имамо снажна очекивања о томе какав би свет требало да буде, када нам сећање почне помало да бледи, чак и након једне и по секунде, две секунде или три секунде, тада почињу да се уплићу наша очекивања, рекла је др. Марте Отен са Универзитета у Амстердаму, прва ауторка нове студије.
Отен и њене колеге напомињу да су претходна истраживања показала да када се људима прикаже ротирано или одраз слова у огледалу, они често пријављују да виде слово у његовој исправној оријентацији. Иако се то раније приписивало погрешном виђењу облика, научници су сумњали у такво објашњење.
Мислили смо да је вероватније да је то учинак памћења. Дакле, добро сте видели, али чим то унесете у меморију, ствари почињу да иду у погрешном смеру, појаснила је Отен.
Како би додатно то истражили, Отен и њен тим су извели четири експеримента. У првом, учесници су прегледани како би се осигурало да су у стању да доврше основне задатке визуелног памћења, пре него што им се прикаже круг од шест или осам слова, од којих су једно или два била слика у огледалу. Након неколико секунди, учесницима је приказан други круг слова који им је речено да игноришу, а тај круг са словима је деловао као дистракција. Затим су замољени да одаберу, из низа опција, облик који је био на одређеној локацији у првом кругу и оцене своју сигурност у тај избор.
Резултати 23 учесника који су често исказивали високу поузданост у својим одговорима открили су да је најчешћа грешка била одабир верзије у огледалуциљаног облика. Међутим, то се догађало чешће када је циљни облик био слово у огледалу. Доиста, учесници су изјавили да су видели исправно слово у 37 посто случајева када им је показано слово у огледалу, у поређењу с 11 посто случајева за обрнути сценарио.
Научници тврде да пристраност сугерише да су грешке узроковане знањем учесника о абецеди, а тиме и њиховим очекивањима, а не само сличностима у изгледу облика. Број грешака је растао како се повећавао период одлагања или ниво дистракције у експерименту, али само тамо где је циљни облик било слово у огледалу.
Научници оцењују да то указује да се грешке своде на погрешке, не у начину на који су учесници перципирали облике, већ у њиховом краткорочном памћењу, с обзиром да се сама перцепција не би требало да погоршава током времена. Аутори истраживања додају да висока поузданост с којом су учесници пријавили своје одговоре такође искључује могућност да су резултати једноставно резултат нагађања учесника.
Њихова открића су потврђена резултатима из три слична експеримента у којима је учествовалаукупно 348 судионика. Студија о томе објављена је у часопису Plos One.
Аутори студије током даљег рада желе да истраже да ли постоје слични ефекти у ситуацијама стварног света и за друге врсте сећања. Отен је у том смислу приметила да се детаљи говора брзо замене општим значењем реченице, преноси портал Зимо..