Остаци винчанске културе пронађени су на широком простору који данас обухвата делове Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе и целокупне територије Србије.
Утврђено је да је погребна пракса у винчанској култури подразумевала постављање покојника у ракама на бок у згрченом положају са рукама савијеним у лактовима са прилозима, у виду керамичких посуда или неким накитом, али и без прилога.
Иако је откривено мало скелета, највећи број, ипак, потиче из две некрополе.
У некрополи у Ботошу, сахрањено је 17 скелета изван насеља и према пронађеном материјалу потичу из ране фазе винчанске културе, док 26 гробова пронађених на периферији насеља Иб на локалитету Гомолава, датирају иззавршне фазе винчанске културе.
На археолошком локалитету Иђош-Градиште откривен јефацијални део лобање у слоју непосредно изнад рушевине објекта горелог у пожару, вероватно исто из винчанског периода.
Оваквих и сличних примера у винчанској култури има неколико. Проналажени су делови тела, уместо цели скелети, што може да наведе на то да се неко насиље догађало и да у винчанском периоду није владало благостање и мир.
Због чега је тако мало скелета пронађено из периода који је трајао од 5300-4500 година пре нове ере једна је од највећих археолошких мистерија, преноси портал Све о археологији.