Република Српска не жели да БиХ постане чланица НАТО-а и обуставиће све активности у вези са сарадњом са северноатлантском алијансом, најавио је председник Републике Српске Милорад Додик.
Игнорисања ставова Срба
Оваква одлука некоме може да изгледа као радикалан потез, међутим, ако се узме у обзир колико дуго се Република Српска противи уласку БиХ у НАТО, као и игнорантског односа америчких и британских дипломатских представника у Сарајеву према политичкој вољи српског народа, она није неочекивана, каже стручњак за међународне односе Срђан Перишић.
Према његовим речима, америчка и британска амбасада у БиХ понашају се као да у тој земљи постоји консензус о приступању НАТО-у. То, међутим, није тачно, јер се Република Српска противи томе, а одлука да Српска прекине сваку сарадњу са Алијансом изнуђена је жељом да заједничке институције коначно почну да поштују вољу и српског ентитета.
Али, разлози за овакву одлуку, према Перишићевим речима, су дубљи. Он их налази у односу према ставовима политичких представника из Републике Српске и подсећа да се представници Бошњака у спољној и одбрамбеној политици понашају мимо одлука Председништва БиХ.
Министри спољних послова и одбране, који су из редова бошњачког народа самостално доносе одлуке, учествују на састанцима у америчкој бази Рамштајн, где се договара војна помоћ Украјини, а да Председништво БиХ није о томе донело никакву одлуку. У томе имају подршку члана Председништва из редова бошњачког народа Дениса Бећировића.
„Представници Бошњака су и у новој власти наставили да раде оно што је радила СДА у претходном четворогодишњем мандату, са њиховим министрима спољних послова и одбране“, наглашава Перишић.
Према речима политичког аналитичара из Бањалуке Анђелка Козомaре, Додик је изјаву дао револтиран сталним, готово свакодневним мешањем америчког амбасадора Мајкла Марфија у унутрашња питања у БиХ. Марфи је рекао да је БиХ на трајном путу учлањења у НАТО и да то нико не може да заустави. Као одговор, добио је Додиков став о прекиду сарадње.
„Марфи заиста, као што је Додик рекао, као да је формирао опозициону партију, а не амбасаду“, коментарише Козомара.
Притисци на Српску биће неделотворни
И док Козомара сматра да је прекид сарадње са НАТО тешко изводљив подухват, јер је Алијанса дубоко инволвирана у БиХ, Перишић сматра да тако нешто може да се успешно изведе.
Пре три године политички представници Српске успели су да преименују Комисију за интеграцију БиХ у НАТО у Комисију за сарадњу са НАТО, подсећа он.
„Али, НАТО, америчка и британска амбасада понашају се као да у БиХ постоји сагласност свих, и РС и ФБиХ, свих политичких опција и свих грађана да БиХ постане чланица НАТО, што није тачно. Тај консензус не постоји већ тринаест година – од 2010. Република Српска то блокира на сваки могући начин, разним методама“, истиче Перишић.
Наш саговорник додаје да очекује притиске на Српску, али да ће они бити неделотворни. Пре ће бити да ће притисак Бањалуке да коначно почну да се поштују одлуке грађана Српске уродити плодом, закључује он.
Америчка амбасада је у саопштењу упозорила Додика да Закон о одбрани из 2005. обавезује власти у БиХ да спроводе активности потребне за приступање БиХ НАТО-у. Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара подсећа да је исте године власт коју су чинили СДС и ПДП потписала споразум о сарадњи са НАТО, на основу чега је трајала сарадња.
„Тај Споразум о сарадњи не подразумева чланство у НАТО-у, него само сарадњу у техничком и оперативном смислу, односно заједничке војне вежбе које се одржавају свуда , па и у Србији, на пример. Дакле, сарадња је једно, а чланство у НАТО-у је нешто друго“, објашњава Козомара.