Век од рођења Никите Толстоја, најчувенијег од тзв. „српских Толстоја“, биће обележен и научном конференцијом у Вршцу, као и презентацијом књиге, рекао је Владимир Толстој, саветник руског председника.
Удовица Никите Толстоја, академик Руске академије наука Светлана Толстој, обраћајући се окупљенима, рекла је да представља прво породицу Толстој, затим и „српске Толстоје“, потомке двојице браће који су се нашли у Србији после Октобарске револуције, али и Институт за словенске студије РАН у ком је Толстој радио више од 40 година.
Она је евоцирала успомене на живот свог супруга у Србији, прво у Вршцу, а затим у Београду где је похађао руско-српску гимназију, која се у то време налазила управо у Руском дому – а завршио ју је 1941. већ у време немачке окупације. Никита Толстој је једно време током Другог светског рата провео с породицом у Новом Бечеју а кад је Црвена армија стигла у Југославију прикључио јој се као добровољац и крај рата дочекао у Аустрији.
Толстојеви су убрзо добили дозволу да се врате у СССР где је Никита Толстој завршио образовање и постао професор Московског државног универзитета.
„Тек после 20 година од завршетка рата Никита Толстој је успео први пут да се врати у Београд. Тада је довео пријатеља и колегу Дмитрија Лихачова, показао му Београд и дом у Захумској 42 где су живели Толстојеви“, испричала је Светалана Толстој.
Додала је и да је породица давно донела одлуку да 100. годишњицу рођења Никите Толстоја обележи у Србији.
„Он је веома волео Србију, увек остајао патриот Србије и говорио да је Србија његова домовина а Русија отаџбина“, рекла је Толстојева.
Скупу су се обратили и чувени руски писци, а ученици Никите Толстоја, Јевгениј Водоласкин и Алексеј Варламов.
„Судбина човека се састоји од две ствари, онога што човек ради али и оног на шта не може да утиче а то су род и место где се родио. Никита Иљич је настављач пламена породице Лава Николајевича која још увек заузима важно место у историји Русије. А место рођења за Никиту Толстоја је била Србија захваљујући чему је читав живот посветио славистици – словенство је посматрао као нераскидиву целину,“ присетио се Водоласкин.
Варламов је додао да је Никита Иљич био сјајан предавач, али и необичан и импресиван човек који као да је дошао из другог света. Како је рекао, био је и веома религиозан а што је нетипично за совјетско време то није крио. Симболично је такође, према његовим речима, што ће породица, његови ученици и пријатељи управо захваљујући његовом јубилеју Ускрс дочекати у Толстојевој родној Србији.
Ћерка Никите Толстоја, Фјокла, иначе познати новинар, саопштила је да снима документарни филм о „српским Толстојима“, а снимање очекује да ће бити завршено до краја године. Открила је и да је споменик, који ће бити откривен у Вршцу, израдио потпуно бесплатно вајар Ајдин Зејналов.
У Руском дому била је и најмлађи потомак Толстојевих, ћерка Фјокле Толстој Вера која је измамила осмех присутних одговором на питање шта зна о свом деди ког никад није видела:
„Знам да је био паметан као и сви Толстојеви“, рекла је девојчица.
О лику и делу чувеног слависте на конференцији за новинаре говорили су и директор Дома руског зарубежја Виктор Москвин и извршна директорка Фондације наслеђа Руса у иностранству Јелена Чернишкова.