Средином 50-их година прошлог века у свету су се, практично истовремено, појавила два велика научна центра за проучавање фундаменталних својстава материје: ЦЕРН у Швајцарској и ЈИНР у Русији.
Тренутно ЈИНР обједињује 19 земаља учесница и једина је у Русији међународна међувладина научна организација регистрована у Уједињеним нацијама.
Овде је, између осталог, откривено десет нових елемената из Мендељејевог периодног система.
Године 1957. у Дубну је активиран у том тренутку најмоћнији акцелератор наелектрисаних честица на свету - синхрофазотрон, способан да убрза протоне до рекордне енергије од 10 милијарди електрон-волти.
Суперпроводни колајдер протона и тешких јона NICA (Nuclotron-based Ion Collider fAcility) директни је наследник овог јединственог постројења.
Питање на које научници не знају одговор
Једно од главних питања савремене физике је у којим условима је дошло до фазног прелаза из кварк-глуона у нуклеарни облик постојања материје. Управо на то питање на које научници још не знају одговор, акцелератор NICA покушаће да га пружи.
Поновно стварање првобитног стања материје требало би да расветли како су настали сви материјални објекти у Универзуму.
„Теоретичари су предвидели мноштво фазних прелаза унутар ове првобитне материје. Управо они ће се истраживати у нашем колајдеру. Задатак је да се одреди како се мењају својства секундарно насталих честица у зависности од енергије и величине сударајућих језгара“, наводи Анатолиј Сидорин, заменик начелника одељења за акцелераторе у Лабораторији за физику високих енергија ЈИНР.
У згради колајдера завршавају се инжењерски радови. До краја године биће окончана монтажа свих магнета и биће извршено пуштање у рад. Први експерименти би требало да се спроведу почетком 2024. године. Главни аналитички чвор система, вишенаменски детектор MPD (Multi-Purpose Detector) је такође у високом степену приправности.
„Он ће мерити све главне параметре неопходне за разумевање процеса који се одвијају. Други, детектор SPD или детектор спин физике биће лансиран касније, оквирно до 2030. године. Његов задатак је да проучава сударање поларизованих протона, деутрона, неутрона и њихову спин структуру“, истиче Сергеј Мец, водећи научни сарадних Лабораторије за физику високих енергија ЈИНР.
Велики хадронски сударач (ЛХЦ) у ЦЕРН-у такође проучава кварк-глуонску плазму. Тиме се бави детектор ALICE, који анализира резултате судара тешких јона, али не може да фиксира моменат фазног прелаза, смета му огромна убрзавајућа снага ЛХЦ.
Слични експерименти изводе се и у Националној лабораторији Бруквејхен у Сједињеним Америчким Државама, за сада без очигледног резултата.