Четири јахача Апокалипсе: Зашто разна пророчанства предвиђају крај света?

Шта значе четири јахача Апокалипсе и како извући неку истину из пророчанства различитих народа?

Новозаветну књигу Откровења је написао Јован Богослов док је боравио на грчком острву Патмос. Поглавље о Судњем дану описује четири јахача Апокалипсе који са собом носе разарања и уништавају Земљу и човечанство. То се тумачи као историјски период у којем ратови, болести и глад доводе до смрти већине становништва земље. У Светим списима ови догађаји су описани на примеру јахача који путују по свету један за другим по налогу Исуса Христа. Исус се у Откровењу појављује као јагње.

Реч је о томе како Бог у десну руку узима свитак и затвара га са седам печата. Њихово отварање завршава се крајем света и другим доласком Исуса Христа на земљу. Сваки од печата значи одређени аспект апокалипсе. Прва четири печата су се односила на јахаче, пети је откривао позиве мученика Божјег гнева, шести је објављивао низ катастрофа међу којима и природних, а седми је позивао седам анђела са трубама. Носили су седам чаша Божјег гнева, које је требало да пролију на грешне и зле. У пророчанству Јована Богослова јагње Божије уклања прва четири печата и појављују се један за другим четири јахача Апокалипсе, покрећући механизам очишћења земље.

Сви стари и модерни богослови су на разне начине тумачили смисао који се крије иза фигуре тог јахача. Он је једини чија улога није најјаснија. Тумачења су највише да је улога повезана са епидемијама и болестима. Други верују да је бели јахач метафорични симбол апсолутне праведности. Такво објашњење изгледа сасвим логично у свету у којем влада грех и зло. Он чисти земљу пре него што дође до краја света. Ово тумачење се објашњава круном на глави јахача и белом бојом одеће.

Многи експерти тумаче фигуру првог коњаника као личност која је у директној вези са Исусом Христом или као Исуса Христа или га називају главним симболом његовог другог доласка на Земљу. Ово мишљење потиче из 16. века.

Бела боја коња представља божанску чистоћу и праведност, а лук у рукама као оруђе за правичну освету. Понекад је бели јахач био повезиван са Светим Духом, то јест са самим Господом, у чијим је рукама освета. Постоји и верзија да је бели јахач персонификација универзалног освајања.

Црвени јахач означава рат. Преводи Библије говоре о ватреном риђем коњу, јахач у рукама има подигнут мач. Црвена боја директно указује на крв жртава рата и пламена рата који прождире све око себе. Овај јахач има моћ да подстакне људе да убију своје ближње што је јасан симбол глобалног и разорног рата.

Рат је увек и код свих народа имао апокалиптичан карактер и весник је смрти. Осим тога, ратови су главни сателити Антихриста, што није нимало чудно, с обзиром на то да рат претставља апсолутно зло.

Неки сматрају да је црвени коњаник симбол мржње и агресије. Ови фактори приближавају пропаст читавог човечанства. Јагње Божје откида овај печат и ослобађа све грехе како би зле погодио огњем и мачем. Пророчанство о глобалном рату, које треба да се обруши на земљу, јасно је описано помоћу фигуре црвеног коњаника, коме је дата власт да поново узме свет са Земље.

Фигура црног јахача симболизује глад. У многим културама црна боја представља жалост, асоцира на ноћну таму, вране које лете у круг спремне да кљуцају стрвину, као и са универзалним обесхрабрењем и пустоши. Наводи се да јахач има вагу у рукама. У неким преводима то није вага, већ јарам. Обе речи носе негативно значење, јер јарам симболизује ропство, а вага означава ограничење хране.

У стиховима из Библије се сазнаје да се за један сребрни новчић може купити шака пшенице или три шаке јечма. То илуструје како изгледа глад, јер је хлеб био главна намирница на столу.

Неки богослови тумаче место где се налази црни јахач као неку глобалну, жестоку империју у којој постоји богата владајућа врхушка која живи у луксузу, а остатак народа је угњетаван. Виша каста има вагу на којој богаташи издвајају храну и одвајају ону количину за коју мисле да су достојне ниже класе, док они за то време живе у луксузу. Јаз између владајуће класе и народа расте толико да долази Апокалипса.

Последњи, четврти јахач, завршава све. Служи као нека врста драматичног врхунца свега што је раније описано. То је најстрашнија и најнемилосрднија фигура чије је име Смрт. Он је једини јахач кога ословљавају по имену и који нема оружје. Није ни чудно јер је он сам то оружје. И коњ и јахач су описани као бледи. Неки теолози примећују да је природа речи – блед, у ствари нешто труло и неживо. Четврти јахач има за циљ да угаси последњу искру живота на нашој планети.

У овом јахачу су искомбиновани неки елементи свих претходних, а може се сматрати и најважнијим од свих. Иза њега је пакао, као симбол краја. Спреман је да узме све несрећне грешнике. Инфомације о томе да су јахачи добили власт само над четвртином нашег света се могу тумачити на различите начине. То или значи да сви јахачи могу да сеју смрт само на четвртини Земље или да је сваком додељена једна четвртина. Такође се говори о томе да ће људе убити дивље животиње. Ово би могло да значи да дивљи свет врло брзо враћа своју доминацију у опустошеним регионима, што директно указује на коначну победу природе над човеком.

Пророчанство о четири јахача Апокалипсе је дуго било инспирација многим уметницима. Слике великих мајстора из прошлости могу бити одличан извор да се упознамо са јахачима Апокалипсе. Јахаче је сликао и познати руски уметник Виктор Васнецов и велики немачки ренесансни сликар Албрехт Дирер и други мајстори.

Историја о четири јахача Апокалипсе је данас сурова визија парадоксалне природе која је својствена човеку. Ратови, штрајкови глађу, епидемије су се дешавале и раније, али све је било ограничено или временом, бројем жртава и разарањем или одређеним регионом. Сада је све очигледније да обухвата цео свет. Изгледа да је ово упозорење за све зле људе да промене свој животни стил посебно релевантно данас, када се ратови воде све чешће, а природне катастрофе постају све деструктивније.