Гујон каже да у свету живи неколико милиона Срба, тј. неколико стотина хиљада породица са децом. Када би се само део њих вратио у Србију, наша земља би доживела демографски процват, а да би се породице одлучиле на повратак, пошто такав тренд већ постоји, деца морају да знају језик, наводи Гујон. Зато су покренуте 23 нове допунске школе српског језика у свету, а оо први пут и у Америци ће бити отворене три школе.
Гујон каже да су различити проблеми Срба у региону и дијаспори, али да је велики изазов у дијаспори очување језика.
„Поготову за децу рођену у иностранству и за припаднике друге, треће, па чак и четврте генерације који су се родили тамо. Веома је тешко очувати језик, није довољно код куће да се прича на спрском језику. То је заблуда коју често имамо да је довољно да су отац и мајка Срби да би деца знала српски језик. То је предуслов, али није довољно, потребна је школа“, објашњава Гујон.
Управо због тога су, како каже, покренули 23 нове допунске школе српског језика у свету и то од Канарских острва до Холандије, преко Португалије, Шпаније па све до Москве.
Додаје да су ове године само у Аустрији покренули десет допунских школа, као и да ће у Америци по први пут бити покренуте допунске школе.
Истиче да се људи у дијаспори јављају да помогну у тој мисији, као и да им није потребна велика финансијска помоћ од матице, али да не могу сами да покрену школу српског језика.
„Ми ћемо да пошаљемо учитеље, уџбенике, ми ћемо да финансирамо закуп учионице“, истиче Гујон.
У Америци ће, додаје, први пут у три града – Чикагу, Милвокију и у Финиксу бити отворене допунске школе за српски језик.
„Сада већ тамо имамо 250 заинтересоване деце, али када буду сви чули да се то покреће верујемо да ћемо имати и дупло више“, каже Гујон.
Наводи да ће у наредном периоду поделити 15.000 уџбеника и лектира допунским школама у свету.
„То је важно, јер тешко могу да дођу до књига на српском језику, на ћирилици на пример у Паризу или у Цириху. Ми можемо то да набавимо и да им пошаљемо“, наводи Гујон.
Истиче да то није учење само српског језика, већ и српске културе, као и да тако уче и о идентитету.
„Тако се оснажује српска заједница, тако се деца друже и упознају и разговарају међусобно на српском језику. То је нешто веома битно, јер када живите у иностранству дружите се са другом децом, учите страни језик који временом постане некада и први језик. Зато је важно да ставимо нагласак на српски језик како би деца очувала свој матерњи језик, а самим тим и везе са Србијом“, каже Гујон за РТС.