Како су српски роботи освојили планету: Ново чудо са Звездаре – лобања Николе Тесле

Српска роботика служила је као полазиште светским лабораторијама за њихов даљи развој. Оно што се шездесетих и седамдесетих година прошлог века патентирало у Србији, још се користи широм планете, и то са минималним изменама. Завучен међу стаблима Звездарске шуме и сакривен од очију пролазника Институт Михајло Пупин и његов Центар за роботику данас раде на патентима индустријске врсте и различите примене.

Модел Теслине главе у Центру за роботику Инситута "Михајло Пупин"

Како је све почело

Научни саветник др Александар Родић спровео нас је кроз историјат самог Института који постоји још од 1968. године, када је основана лабораторија за роботику. Ово је чини једном од најстаријих лабораторија не само у Европи, већ и у свету.

Рани радови били су повезани са медицинском роботиком, прављена су роботизована помагала која су омогућавала кретање људима са потешкоћама. Деведесетих година роботика је била више усмерена ка индустријским потребама. То је подразумевало манипулационе роботе, пре свега коришћене у аутомобилској и електронској индустрији, говори Родић за Спутњик.

Фокус активности лабораторије за роботику Института „Михајло Пупин“ усмерен је ка научним истраживањима у различитим областима роботике и мехатронике

Гледање у будућност

Са развојем технологија, развијале су се и човекове потребе, а наши научници су се трудили да иду у корак са савременим тенденцијама и проблемима друштва.

Последњих година радимо пројекте индустријске примене у оквиру фабрика будућности. Развијамо машине које би у тим деликатним монотоним пословима замениле човека. Такође, радимо на роботима за колаборативни рад са човеком, што у преводу значи рад на роботима који нису опасни у смислу судара са човеком, а у складу са паметном специјализацијом Републике Србије и њеним стратешким правцима, радимо на дизајну хране будућности.

Институт такође ради и на изради агро-робота, односно робота за примарну пољопривредну производњу. Ово, објашњава Родић, подразумева роботизоване бераче воћа и аутоматизоване линије које користе соларну енергију за сушење воћа и лековитог биља. Уз ово се такође ради на роботима за превенцију природних катастрофа, попут пожара или заштите човекове околине. Наведене машине спадају у мултидисциплинарне, будући да су на њиховој производњи потребна знања из машинства, електронике, вештачке интелигенције итд.

Параболични колектор светлости

Наше опредељење је у развоју иновативних решења која имају тежину патента. Ми смо истраживачко развојна лабораторија и наш задатак као научника се завршава кад се развије прототип. То су обично уникатни уређаји чију лиценцу уступамо, односно продајемо, индустрији која то комерцијализује.

Електро инсталације смештене у "телу" робота које управљају моториком робота

Када говоримо о међународној сарадњи, Родић каже да ни она не изостаје, али првенствено у академском смислу, не на комерцијалном нивоу. Сарадња се одвија са универзитетима како Запада тако и Истока, а научни сарадник Института Марија Радмиловић, наводи да у Србији не постоји ни један институт сличан овом, будући да су они једни од ретких који уживају покровитељство Универзитета у Београду.

РТС-ов нови камерман

Ипак, Марија Радмиловић напомиње да је процес прављења робота дуготрајан и новчано захтеван, те не представља баш епизоду научне фантастике. Она је новинаре Спутњика спровела до лабораторије са доступним патентима и већ помињаном лобањом Николе Тесле. Звездарски Тесла је са врха полице надгледао роботизовани труп са рукама и „сурлу“, док је Марија говорила о машини вишеструке намене.

Центар за роботику Института Михајло Пупин

Израда овог робота са рукама трајала је више година, пре свега из разлога што смо имали проблем у набавци средстава, а онда и набавци опреме. Сам робот представља једну мобилну платформу која на себи има торзо на који су накачене роботске руке. На први поглед може изгледати као горњи део тела – труп са рукама, а иначе је конструисан са намером да помаже људима у разним индустријским процесима, објашњава Марија. Иако је речено да робот има две руке, Спутњик је дочекала само лева. Како су нам објаснили научници Центра за роботику, десна рука је однета у РТС ради управљања камером.

Ко је Јапанцима открио роботе

При помињању српске, али и светске роботике, имена Рајка Томовића, Миодрага Ракића и Миомира Вукобратовића не могу се заобићи. Професори са Електротехничког факултета Томовић и Ракић конструисали су 1963. године први бионичку шаку на свету и она представља претечу свих бионичких протеза. Примерци „Београдске шаке“ чувају се на Институту „Михајло Пупин“, на ЕТФ-у, у Бостонском музеју роботике...

„Београдска шака“

Са „Београдском, шаком“ роботика добија замах широм планете и професор Томић заједно са професором Вукобратовићем раде на конструкцији егзоскелета за доње ексремитете. Данашња достигнућа по питању егзоскелета не разликују се превише од оригиналне идеје Миомира Вукобратића, а по речима јапанских роботичара, занимање за роботе у Јапану, данашњој престоници роботике, уследило је тек након професорових предавања. Вукобратовићев и Томићев егзоскелет данас се чува у московском Политехничком музеју

Центар за роботику Института Михајло Пупин