У тој оцени су сложни саговорници Спутњика, агроекономиста Жарко Галетин и секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Будимовић, коментаришући најновију ситуацију на европском и светском тржишту која ће се неминовно одразити и на наше.
Увоз јефтиног млека
Један од основних разлога за тренутни пад цена млека на међународном тржишту је раст производње међу највећим светским извозницима млечних производа. До тог раста производње је, пак, дошло због релативно високе профитабилност те производње. Већа понуда је, међутим, довела до обарања цена.
Први квартал ове године обележио је пад цене млека, чак и веће од прогнозираних, па је, на пример, откупна цена млека у Пољској, када се елиминишу сезонски фактори, у јануару смањена за око 7,8 одсто, што је њен највећи месечни пад у историји.
Управо из Пољске и Немачке Србија је прошле године увезла највише млека и млечних производа, а увожени су и из Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Француске, Италије, чак и из Белорусије, показују статистички подаци.
У прва два месеца ове године, по речима председник Одбора за пољопривреду Скупштине Србије Маријана Ристичевића, увезли смо 40 одсто више млека и млечних производа.
Произвођачи су протекле седмице поново тражили помоћ државе због тога што су млекаре почеле драстично да снижавају цене у откупу.
Карткорочна заштита није решење
Прелевмани, практично таксе на увезено млеко, које је влада Србије увела крајем фебруара, по оцени наших саговорника, тешко да ће бити од веће помоћи.
„То ће решити проблем на кратак рок, али не и на дужи и те се таксе једнога дана морају скинути. То Европа прати и не можете ви у недоглед да штитите домаћу производњу тако што ћете држати таксе. Све у свему, једна врло незавидна ситуација. На неким теренима се, колико сам чуо, откупна цена млека спустила на 35-40 динара, што је потпуно неприхватљиво“, каже за Спутњик Галетин.
То је, истиче он, испод сваке рачунице. Произвођачи траже око 70 динара, плус премију од 15 динара по литри млека, што би их, како каже, држало у животу. Сматра, међутим, да би произвођачи били задовољни и са откупном ценом од 60-65 динара за литар.
Парадоксална ситуација
„Када погледате колико је у том производно-трговинском ланцу нелогичности и парадоксалних ситуација да имате малопродајну цену од 150-160 динара, а откупну више него дупло мању, ту је нешто поремећено, системски не функционише у реду“, јасан је овај агроекономиста.
Он не сумња да ће ЕУ са најновијим смањењем цена млека бити додатно конкурентна нашим произвођачима који ће, уверен је, у тој ситуацији смањивати број млечних грла.
То је захтевна производња која тражи апсолутну посвећеност 365 дана у години и већ сада смо на граници да задовољавамо домаће потребе. Биће проблематично ако се тај број буде смањивао и тек тада ћемо имати потребу за увозом млека и млечних производа.
Потребни озбиљни резови
„Ту држава мора да начини неке озбиљне резове“, каже Галетин, оценивши да нам је комплетан концепт производње млека и млечних производа доживео крах уназад већ неколико година.
Будимовић је био још конкретнији, оценивши да нам у производњи млека и млечних производа „гадно шкрипи“.
Држава је урадила оно што је могла, повећала је и премију за млеко, увела прелевмане, али игледа није само ствар у новцу, него у уређеном тржишту.
„У решавање треба да буду укључене све три карике. И произвођачи и прерађивачи, односно млекаре и трговци. Ако имамо вишка, као што се каже, зашто је онда цена у трговинама тако висока. Немате млеко испод 150 динара за литар. А узимамо да је просечна цена млека 50-55 динара за литар у откупу“, каже Будимовић за Спутњик.
Ваљана анализа па одлука до лета
Када је у просеку толико, значи да је откупна цена негде и 40 динара, констатује он, истичући, као и Галетин, да треба тражити решења између свих актера у ланцу који треба да се договоре о минималној откупној цени млека.
За такву одлуку потребна је, сматра наш саговорник, ваљана анализа. Треба видети колико се произведе млека на дневном нивоу, колико на месечном, колико уђе у прерадне капацитете, колико је то у односу на прошлу годину, како би се дошло до тога шта је узрок пада цене.
То би, како сматра, што пре требало урадити.
„До почетка лета да се прво направи добра, реална анализа и да се на основу тога примене системске мере које би могле да ублаже даљи пад, па онда да се производња стабилизује. Овако ће мала домаћинства да одустану од три краве, пет крава. То ће нестати, они су неотпорни“, упозорава наш саговорник.
Он подсећа да Србија има око 180.000 млечних грла која „улазе“ у систем премије која још задовољавају наше потребе. Претпрошле године смо произвели 1,47 милијарди литара млека, док се за прошлу још чекају подаци, каже он.
Шта и како даље
Уједно треба сагледати стратегију за убудуће - колико нам је потребно млека за домаћу потрошњу, колико вишкова можемо да остваримо и који је оптималан број животиња који ће ући у тај процес. На крају, и да ли фармери треба да се окрену производњи меса, да га пласирамо по систему крава-теле у Турску, Кину, Саудијску Арабију са којима имамо добре трговинске односе и добре трговинске аранжмане, каже Будимовић.
Оно што Србији додатно прави проблем и спречава је да води самосталну политику заштите произвођача интервенцијама на тржишту је то што смо потписници Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) Европској унији, напоменуо је Галетин. Због тога морамо да се уподобимо стандардима и ктритеријумима ЕУ и слободном тржишту Европе.
То подразумева да за сваки потез који бисмо да предузмемо у циљу заштите домаћег произвођача, као што је недавно било увођеље прелевмана, морамо дебело да образложимо Европској комисији, да би то она одобрила.