Почео је од старог Београда, пре 12 година, одлазио на места где су фотографије настале, тражио преостале трагове прошлог времена. Ређали су се обојени призори, места и људи, догађаји, завртео се времеплов.
Фотографије је пласирао на друштвеним мрежама, да би их видело што више људи, да би научили више о националној историји.
„Обрада је јако узбудљива, много пута ми се десило да тек када почнем да радим уочим детаље који се у сивим тоновима црно - беле фотографије не виде“, каже Антонијевић.
Црно-бела историја – у боји
Око сваког детаља на народној ношњи или униформи, а посебно се бави „оживљавањем“ српских војника и војсковођа, консултује стручњаке, да би бојење било аутентично.
Његов рад препознали су научници, историчари, Антонијевићеве обрађене фотографије користе као насловне стране публикација и књига, углавном о ратном периоду.
„Једна од њих је реиздање БИГЗ-ове књиге о српским војводама из осамдесетих година. Поново га је штампао „Прометеј“ из Новог Сада. Збирци књига о српским војводама из Великог рата додата је биографија Франша д′Епереа. Урадио сам и његову слику, он је такође добио чин војводе. На промоцији књиге била је његова унука, имао сам част да будем тада у француској амабасади“.
Да би дошао до аутентичног изгледа лика или атмосфере фотографије, Антонијевић такође истражује, чита и званичне и незваничне изворе, проналази и приче на интеренту, а важан извор су сведоци догађаја или њихови потомци.
Заборављени Срби у Македонији
Овог фотографа посебно занима део српске историје на простору данашње Северне Македоније, тврди да је наш народ доле поприлично запостављен, заборављен. Жеља му је да покаже ко су и како су живели и сада живе Срби. Много је пажње посветио њиховим ношњама, па и отпутовао на место где су настале.
„Одмах је другачији осећај када видите, упознате те људе. Остали су ми у драгом сећању Срби из Скопске Црне Горе, живе двадесетак километара северно од Скопља, али као да живе у времену од пре осамдесет година. Држе до свог порекла, традиције, не одричу се ни имена које су хтели да им промене. Кад то видим, добијем подстрек, људима који тако живе вреди посветити време“, каже Антонијевић.
Алманах одбране Београда
Прве изложбе фотографија имао је на интернету, после оних у реалном свету, почео је да их представља и у својим књигама. Прву „Српски алманах – одбрана Београда“ урадио је са Александром Ђурђевићем који је аутор текста, такође великим заљубљеником у српску историју.
„То је књига са стотину фотографија која прати одбрану Боеграда 1914. и 1915. године. Урадили смо тескт на српском, руском, француском и енглеском језику, у част тадашњих савезника. Фотографије прате њихове мисије, добровољце који су бранили Београд, жандаре, обичне људе, четнике војводе Јована Стојковића Бабунског“.
"Жеља ми је да покажем да четници нису изгледали онако како су нам представљени у филмовима", каже Антонијевић.
© Фото : Спутњику уступио Милорад Антонијевић
Како су четници заиста изгледали
Када је реч о четничком покрету, којим се Антонијевић посебно бавио, успео је да пронађе фотографије које је јавност, због дуго забрањене теме, видела први пут. За овај покрет се, каже, заинтересовао због породичне историје.
„Отуд и толико интересовање за историју уопште. Захваљујући Србима из Аустралије, који су нам много помогли, Ђурђевић и ја издали смо књигу „Четничка акција 1903 – 1918“, она прати покрет у старој и јужној Србији, данашњој Македонији. То је такође алманах са стотину фотографија, многе до тада нису виђене, али и познате изгледају другачије када су у боји“.
У публикацији су представљени Војвода Танкосић, војвода Вук, све народне војводе из Македоније, поменути Бабунски, Довезенски, Петко Илић.
„Задовољство ми је да покажем како су ти људи заиста изгледали, а то је далеко од онога што смо гледали у филмовима“, каже Антонијевић.
Све што може, за Косово и Метохију
Након што је урадио насловну страну књиге о игуману Жичком Сави Дечанцу поузвао га је отац Петар из манастира Високи Дечани и поверио му драгоценост, обрадио је фотографије једног хиландарског монаха из 1902. и 1903. године.
„То је албум са 150 фотографија, на њима је манастр, али и само место, село Дечани, Призрен, богословија. Он ми је указао част да средим те фотографије, на тај рад сам посебно поносан. Последњи пут кад сам био доле видео сам, штампана је и књига, они који је купе, гости који дођу, могу да виде те слике“.
"Обојени живот" у манастиру Драганац почетком 20. века.
© Фото : Спутњику уступио Милорад Антонијевић
Све што је везано за Косово и Метохију, Антонијевић ради бесплатно, фотографије које је отргнуо од заборава су и у манастиру Бањска, у кули Кујунџића у Великој Хочи, у манастиру Светих Архагела.
Историја српско – руског пријатељства
Наш саговорник је добио и посебно признање Руског дома, захваљујући пријатељима из Удружења добровољаца ратова 1912. – 1918. Фотографије које је обрадио представљене су на изложби. Приказана је сарадња српских добровољачких одреда, пукова током Великог рата.
„То је прича која је прилично скрајнута, сво то залагање руског цара који је жртвовао своју државу због Србије. Представљена је и фотографија из Одесе где Романов подноси рапорт српској војсци и сјајна фотографија из Санкт Петербурга снимљена у лето 1914., на улици забележена подршка Србима који су ушли у рат. Ова фотографија до сада никада није виђена“.
Антонијевић је бојом оживео хиљаде портрета из приватних колекција, јављају му се људи који желе да сачувају породичне успомене. Дешава се и да упозна потомке оних чији су преци утицали на историју, чија су га лица привукла.
„Недавно сам био у руској цркви на Ташмајдану, упознао неког човека, Руса, реч, по реч, дошли смо до тога да сам урадио фотографију његовог деде који је био официр у Великом рату. Вредело је то урадити“.
Милорад Антонијевић
© Фото : Спутњику уступио Милорад Антонијевић