„Спремни смо да поздравимо било које кораке који ће омогућити смиривање напетости и који ће помоћи да се даље крене у остваривању трилатералних руско-азербејџанско-јерменских споразума“, рекао је он, одговарајући на питање да ли ће Москва на неки начин учествовати у решавању конфликта између Јерменије и Азербејџана.
Педседник Азербејџана Илхалм Алијев је раније изјавио да Јермени који живе у Нагорно-Карабаху морају или да узму држављанство Азербејџана или да се одселе. Тада је поново потврдио да Баку не планира да ни са једном земљом разматра своје унутрашње ствари.
Раније је премијер Јерменије Никол Пашињан рекао да је мир у региону могућ ако се Јерменија призна у оквиру Јерменске ССР и Јереван призна територијални интегритет Азербејџана.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Крајем септембра 2020. у Нагорно-Карабаху обновљена су борбена дејства која су била наставак дугогодишњег сукоба и у коме је страдало много цивила. Баку и Јереван међусобно су се оптуживале за избијање сукоба. Стране су неколико пута покушавале да постигну примирје, али је успешан био покушај постигнут 10. новембра 2020.
Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су тада заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху. Како се наводи у изјави, један део региона прелази под контролу Азербејџана, стране ће разменити заробљенике, а руске мировне снаге биће распоређене дуж контакт линије и дуж Лачинског коридора који повезује Карабах са Јерменијом.
Августа прошле године поново је дошло до ескалације напетости. Министарство одбране Русије саопштило је да су азербејџанске оружане снаге прекршиле примирје у зони сукоба, у области висоравни Сарибаба.