Жаклин Настић, посланица Левице, председница Одбора за одбрану Бундестага и заменица председника посланичке групе Немачка-Југоисточна Европа, у је марту путовала по Балкану, а посетила је Србију и покрајину Косово. Она је на Косову била у пратњи двојице наоружаних припадника немачких безбедносних служби, због претњи смрћу и силовањем које добија, како је рекла, од албанских националиста. О стању на Косову говорила је у опширном интервјуу за немачки лист „Јунге велт“.
Срби на Косову живе у страху, рекла је Жаклин Настић и навела као пример случај двојице Срба у Готовуши, Стефана (11) и Милоша (21) које је Албанац, запослен у тзв. косовским безбедносним снагама, ранио из ватреног оружја док су носили бадњак.
Жаклин Настић, посланица у немачком Бундестагу
„За покушај убиства употребио је своје службено оружје. Разговарала сам и са Стефановом мајком и очевицем напада. Изјавили су да је очигледно у питању етнички мотивисан злочин. Починилац, што је тешко поверовати, није у затвору, већ је пуштен у кућни притвор. Нити се терети за убиство у покушају, већ за лакши прекршај: ремећење јавног мира. То много говори о наводној владавини права на Косову“, каже Настићева.
Овакви претећи гестови су део свакодневног живота Срба на Косову и то се дешава усред Европе, упозорава Жаклин Настић.
Она наводи да је долазак Аљбина Куртија на место премијера привремених приштинских институција погоршао ситуацију.
„Број напада на српску мањину на Косову од Нове године је на невероватно високом нивоу од три напада дневно. Чињеница да се сада пуца на људе је даља ескалација. То изазива велики страх не само код српске мањине, већ и код других група које су прогањали и прогањају албански националисти, попут Рома. Зато није ни чудо што беже са Косова. Мањине се плаше да су ван закона. Сви могу да виде како можете да покушате да убијете људе и да се извучете. Нико за то није доследно кажњен нити мора да иде у затвор. Ово је стварно застрашујуће“, рекла је Настићева.
Немачка посланица каже да је разговарала са много људи на КиМ, међу којима су и разни градоначелници, као што је први човек Штрпца, где Срби и Албанци мирно живе заједно. Он јој је испричао како им је Куртијева власт замрзла средства и сада не могу да плате ни основне ствари.
„Из Куртија произилазе фашистичке тенденције, резултат су небројени етнички напади, али нема правних последица“, додаје Настићева.
Она описује и да је Куртијева репресивна политика довела до тога да су сви српски мушкарци који су били старији од 18 година током сукоба 1999. године, у опасности да буду кривично гоњени као ратни злочинци. Настићева наводи и пример бившег припадника тзв. косовске полиције Слађана Трајковића, који је ухапшен средином децембра и од тада је у затвору, без лекова.
„Ситуација је тренутно експлозивнија него што је била годинама. Од када је Курти на власти, нема више дијалога између Србије и Косова, све иде само преко Европске уније. Нема више покушаја да заједнички нађемо решења. Људи то директно осећају, не само Срби, већ и Албанци, за које ситуација није баш добра. На пример у Митровици, где су и Срби са севера града куповали код својих комшија Албанаца на југу. Сада је страх од напада толики да то више не раде“, наводи Настићева.
Она критикује и немачку власт, за коју каже да „наглашава да се спољна политика у односу на Украјину заснива на вредностима“, али да те вредности не важе када је у питању Косово. Како каже, Немачка не упозорава нити притиска Приштину да би дошло до деескалације.
Аљбин Курти и Вјоса Османи
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
„Кривица се једнострано пребацује на Србију. Притисци се врше само на Београд, али не и на Куртија и оне који вуку политичке конце на Косову. Ова једностраност је бланко чек за Куртија да ради шта хоће“, каже Настићева.
Немачка посланица наводи како је недавно немачка министарка спољних послова Аналена Бербок била на Балкану, а када се вратила, „радосно је испричала како је извршила притисак на Србију да коначно призна Косово“.
„Оно је једино могло да се отцепи од Србије као резултат агресорског рата НАТО-а, који је био у супротности са међународним правом, а тиме и немачким, и брзо га је признала Немачка. Истовремено, министарка спољних послова осуђује чињеницу да се републике источне Украјине одвајају. Веома сам за међународно право, али изгледа да Бербокова има веома различита тумачења међународног права, онако како њој одговара и јасно је да су то двоструки стандарди“, констатује немачка посланица.