„Спремна је не само Русија, већ и Јерменија да прими мисију ОДКБ. Ставили смо до знања да смо забринути, као и шта нам је жеља и тежња, а то је да могућа мисија буде ефикасна. То је важно и за Јерменију и за ОДКБ, и за регион и настављамо да радимо у том правцу“, рекао је он.
Према његовим речима, не би требало исто посматрати мисију ОДКБ и Европске уније, с обзиром на то да „ОДКБ има обавезе у сфери безбедности према Јерменији и Јерменија има обавезе према ОДКБ, које је испунила током догађаја у Казахстану“.
„Требало би да нам буду већа очекивања од ОДКБ него од мисије ЕУ“, истакао је Пашињан.
Раније је министар иностраних послова Јерменије Арарат Мирзојан изјавио на прес конференцији са руским колегом Сергејом Лавровом да Јереван није одбио долазак мисије ОДКБ.
Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова је 5. априла рекла да је Русија спремна да пошаље посматрачку мисију ОДКБ у Јерменију, али да све зависи од Јеревана, односно тога када ће бити спреман.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Крајем септембра 2020. у Нагорно-Карабаху обновљена су борбена дејства која су била наставак дугогодишњег сукоба и у коме је страдало много цивила. Баку и Јереван међусобно су се оптуживале за избијање сукоба. Стране су неколико пута покушавале да постигну примирје, али је успешан био покушај постигнут 10. новембра 2020.
Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су тада заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху. Како се наводи у изјави, један део региона прелази под контролу Азербејџана, стране ће разменити заробљенике, а руске мировне снаге биће распоређене дуж контакт линије и дуж Лачинског коридора који повезује Карабах са Јерменијом.
Августа прошле године поново је дошло до ескалације напетости. Министарство одбране Русије саопштило је да су азербејџанске оружане снаге прекршиле примирје у зони сукоба, у области висоравни Сарибаба.