Храм Гарни налази се у дубоком кањону реке Азат у централној Јерменији. Потиче из првог века нове ере, и најстарији је постојећи пагански храм јерменских краљева. Сазидао га је краљ Трдат 76. године.
Мачу Пикчу је свети град Инка који се налази на највишем делу источних Анда у Перуу, на висини од 2.350 метара надморске висине. Изграђен је највероватније око 1300. године, али је остао сакривен до 1911. године када га је открио Американац Хајрам Бингам. Остаци Мачу Пикчуа одају царски стил Инка какав се може наћи и на другим местима некад највеће државе америчког континента пре доласка Европљана.
Петра је историјски и археолошки град у јужном Јордану. У античко доба била је главни град Набатејаца. Позната је по својим хеленистичким грађевинама уклесаним у стене, као и водоводном систему који су откривени западу тек 1812. године. 1985. године сврстана је на УНЕСКО-ву листу светске баштине као једно од највреднијих културних добара човечанства.
Теракотна војска је колекција хиљада војника у стварној величини, коња и кочија које осликавају војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга из династије Ћин. Ова војска датира из 3. века пре Христа, а откривена је 1974. године када су локални фармери покушали да ископају бунар источно од гробнице цара. Налази се у близини града Сјен, у провинцији Шанси у Кини.
Хава Махал („Палата ветрова“) је палата у Џајпуру у Индији, израђена од црвеног и ружичастог пешчаног камена. Изграђена је 1799. године по налогу Савајског махараџе Пратапа Синга, унука Савајског махараџе Џеј Синга, који је био оснивач Џајпура. Првобитна намена решеткастог дизајна била је да краљевским дамама омогући да посматрају свакодневни живот и фестивале који се славе на улици испод, без да буду виђене, јер су морале да поштују строга правила „пурдаха“, која су им забрањивала да се појављују у јавности без покривача лица.
Нарин-Кала је древна предарапска тврђава на територији Руске Федерације, део тврђаве Дербент, повезана са Каспијским морем двоструким зидовима дизајнираним да блокирају такозвана каспијска врата ка персијској држави.
Манастир Санахин је манастир Јерменске апостолске Цркве из 10. века у данашњој јерменској покрајини Лори. „Санахин“ на јерменском дословно значи „овај је старији од оног“, вероватно алудирајући како је старији од оближњег манастира у селу Хагхпату. Ова два манастира од 1996. године део су УНЕСКО-ве листе светске баштине као „ремек дело верске архитектуре и важно образовно средиште у средњем веку“.
Минарет Џем висок 65 метара у Авганистану је елегантна структура изграђена у 12. веку. Познат је по сложеној декорацији исписаној стиховима из Курана.
Храм Боробудур налази се усред острва Јава у Индонезији. Највећи је будистички споменик на свету и центар ходочашћа и образовања у Махајана Будизму.
Теотивакан био је један од два највећа града претколумбовске Америке. Налази се 40 километара североисточно од града Мексика. Име Теотивакан су дали Астеци вековима након пада града, а на језику Астека значи „где човек постаје бог“, или „град богова“. Градња Теотивакана почела је око 300. године пре нове ере, а пирамида Сунца изграђена је око 100. године.
Манастири Метеори је скупина православних манастира у близини грчког града Каламбаке, у западној Тесалији. Манастири су познати по свом несвакидашњем положају на стенама-стубовима и сматрају се највреднијом скупином манастира у Грчкој после Свете горе. Метеори су и на списку културне баштине УНЕСКО.
Ђене је историјски градић у централном Малију. Познат је по својој древној архитектури, односно грађевинама од цигле и блата, од којих је најпознатија Велика џамија реконструисана 1907. године.
Ајутаја је била историјски главни град истоимене тајландске краљевине. У 18. веку је представљала метрополу Југоисточне Азије. Бурманска војска је уништила овај град 1767. Историјски парк Ајутаје је на УНЕСКО листи Светске баштине.
Либански павиљон налази се у Триполију. Пројектовао га је бразилски архитекта Оскар Нимајер који се сматра једним од најзначајнијих имена модерне архитектуре.
