На датум обележавања Дана Музеја жртава геноцида, јавности је по први пут представљен оригинални списак Диане Будисављевић из Завода за глувонему децу из Загреба. Уз ово епохално откриће јавности су представљени и многи артефакти који служе као сведочанство о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској.
„Сада по први пут живој деци, која су сада људи у поодмаклим годинама, који још трагају за својим идентитетом као и њиховим потомцима, можемо да понудимо информације о њиховом стварном идентитету", изјавио је Ристић.
Цигла из зидина Јасеновца, србосјек, бодеж, кама и писана сведочанства о зверствима почињеним над Србима у Хрватској само су неки од експоната Музеја жртава геноцида прикупљених у скорије време. У протеклој години, Музеј је, уз подршку Владе Републике Србије, дошао до броја артефаката и сведочанства који надмашује број из свих претходних година заједно.
Наушнице и име двогодишње девојчице Радмиле Радовић коју је Диана Будисављевић спасила
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ристић наводи да не сме откривати методе и поступке доласка до неких од експоната, попут списка Диане Будисављевић, будући да паралелно са радом Музеја постоје друге инстанце које раде на проналаску истих материјала ради њиховог уништења. У току је, истиче Ристић, непрестана трка за спашавање српске историје.
Ристић је најавио и будуће кораке везане за сам рад Музеја који подразумевају формално право на управљање Спомен комплексом Јајинци, највећем стратишту на територији Републике Србије, где ће изместити и музејске просторије као и сву грађу.