Американци се, како истичу саговорници Спутњика, плаше неуспеха Запада у Украјини и како ће то да се одрази на остатак Европе.
Новинар Жарко Ракић оставља отворену могућност да ће САД стварно покушати да подигну неки нови зид или гвоздену завесу и да тако само поспеше да онај други, већински део планете крене неким путем сарадње, развоја, а онда и конфронтације са Западом.
Два приоритета САД
Политички консултант Владимир Добросављевић износи и тезу да су Американци на време схватили да од унилатералног света и концепта глобалног полицајца нема ништа што се показало и у Сирији и у Авганистану, те да су први кренули на препакивање света на ниво мултиполарности.
„Сада је њихов спољнополитички приоритет контрола два највећа пловна пута на планети: Атлантског океана, и једног и другог краја, и Тихог океана, и једног другог краја. Погледајте ко су им главни савезници у пацифичкој зони: Филипини, Јапан, Јужна Кореја, Аустралија. Европа и ЕУ су са друге стране, притом не оно што они зову стара Европа, него оно што од Пољске треба да буде концепт Интермаријума, где се негде говорио и о нашим просторима. Они су на време схватили да морају да заокруже своје зоне интереса и да не могу више да се и финансијски и економски такмиче са нарастајућим земљама, пре свега Кином“, образлаже наш саговорник.
У том смислу, у ономе што они сматрају својом зоном интереса, а Европа то јесте, па и овај део југоисточне Европе, циљ је да избалансирају утицај а, истиче Добросављевић, знају да не могу више да функционишу као што се то радило претходних 30 година, да су им Срби и Србија дежурни кривци за све. Отуд морају да буду свесни да свако затезање по питању КиМ може да изазове реакцију на потпуно другом крају региона, јер је то систем спојених судова.
Не може Србија да решава проблеме Запада на своју штету
Он додаје још једно запажање — да будући да пет чланица ЕУ Американци нису успели да наговоре да признају Косово, не могу од Србије очекивати да ће на своју штету уместо њих решавати њихове међусобне односе тиме што ће сама признати приштинску тзв. независност:
„Суштина приче је следећа: Запад овде мора да покаже равномеран однос према свим учесницима ако жели мирно решавање вишевековних проблема на овом простору“.
Ако мисле да на неки начин направе равнотежу у овом делу Европе, истиче Ракић, не само да ће морати да натерају власти у Приштини да се формира ЗСО него ће морати да их натерају да се понашају цивилизовано како би уопште могли да буду грађани Европе.
„Ни тога нема. Пред њима је врло тежак посао и тежак пут јер нема више бомбардовања, има можда претњи али то неће дати резултат, опет ће овај регион бити нешто што нису решили. Ако заиста желе, ако су добронамерни, чак и кад би неко у Београду рекао — признајемо Косово, на наредним изборима доћи ће други који то може да повуче. И шта су добили? Ништа. Решење не може да буде трули компромис него неки који би омогућио суживот“, изричит је Ракић.
Добросављевић додаје да је косовски проблем један од оних који трају деценијама и вековима и да зато треба бити наоружан стрпљењем и рационалношћу, не сме се залетати већ знати у сваком тренутку шта су ваши интереси и могућности у датим околностима.
„Ниједна генерација нема никакве гаранције нити обавезе да мора нешто да заврши. То видимо на примеру Израела и Палестине, Кипрана и у том смислу важно је само бити мудар, и не наседати на провокације“, уверен је саговорник Спутњика.