Чувена српска сорта: Одолева од цара Душана и Турака, прима се у Русији - чека светску заштиту

Један од покретача иницијативе да се Прокупац заштити је историчар Дарко Жарић, запослен у Народном музеју Топлице. За Спутњик каже да је у току рад на прикупљању материјалних доказа који ће потврдити да је Прокупац аутохтона српска сорта.

„Појављује се у записима, посебно у Средњем веку и у турско доба. За време Турака на овим просторима је било доста винограда - и Прокупца. Ми друге засаде овде нисмо ни имали касније, у 20. веку. Када је кнегиња Милица поклонила руском манастиру Светог Пантелејмона винограде у околини Прокупља, па и нека села, она помиње управо те винограде, у својој Повељи. То је иначе и први помен Прокупља под тим именом 1395. године“, каже Жарић.

Енолог Др Марко Малићанин, доцент на Пољопривредном факултету у Крушевцу, дуго је у винарству, а Прокупцем се бави скоро две деценије, на научном нивоу, али и у пракси, у производњи. О Прокупцу је сам и са колегама објавио више радова у водећим светским научним часописима, а за Спутњик каже да се до средине двадесетог века у Србији од црвених вина пио искључиво Прокупац.

„Прокупац је практично био водећа сорта у нашим виноградима у 19. веку и средином двадесетог, са преко 70 процената заступљености. Међутим, дошло је до девастације виноградарства крајем прошлог века, виногради су уништени, а кад се кренуло у обнављање засада, нажалост, није се кренуло са прокупцем, већ са интернационалним, углавном француским сортама. Превладали су мерло и каберне, а од белих сорти шардоне и сувоњон блан“, објашњава Малићанин.

Он додаје да је прокупац у последњих десетак година доживео експанзију, углавном захваљујући произвођачима ентузијастима, новим винарима који су препознали значај аутохтоне сорте и увидели да њена различитост у односу на интернационалне може да привуче тржиште. Ово се посебно односи на иностране љубитеље вина који су врло захтевни и воле да пробају нешто ново, другачије.

Ово потврђује Марко Јакишић из винарије „Топлички виногради“ у којој је производња покретнута пре деценију и по. Данас имају 42 хектара винограда, а 18 је под прокупцем, годишње добију од 60 до 70 хиљада боца. Навећи део оде у извоз. Иако гаје и друге сорте, Јапан купује искључиво Прокупац, и Кина га воли, а Кинези и туристички долазе да обиђу винарију.

„Они су пре свега одушевљени самом винаријом, број један смо у Србији и на Балкану, а затим су одушевљени и самом сортом коју тамо никад раније нису пробали. Нису могли нигде да га купе, јер увозе вина са запада. За њих је ново, а нису научили на јака вина, воле блажа црвена, па им Прокупац савршено одговара. Пуким случајем су дошли до нас и сада сарађујемо већ пет година уназад“, каже Јакшић.

Он је такође члан Одбора за промоцију Прокупца чији је крајњи циљ Унескова листа светске културне баштине. „Топлички виногради“ нису једина велика винарија у крају која узгаја Прокупац, али многи код њих долазе по савет.

„Ми смо први кренули поново да садимо прокупац у Топлици 2008., а након нас, пре неколико година, кренула је права експанзија. Прокупац сада можете да нађете у Неготинској крајини, у Шумадијји, посадила га је и винарија „Александровић“, такође и крушевачки „Рубин“.

Енолог Малићанин додаје да је Прокупац и када је реч о квалитету последњих година доста напредовао. И то је разлог што је добио на популарности, а од других црвених вина издваја га воћност и посебно „тело“, структура вина.

„Ако га поредимо са познатијим интернационалним сортама, био би то пино ноар. Каберне и мерло су пуно тежа, алкохолнија вина, прокупац је сорта која је нешто лаганијег тела са израженом воћношћу, то је оно што привлачи потрошаче за новије доба у коме се преферирају мало лаганија вина која не траже тежу храну. То Прокупцу у овом тренутку даје предност“, каже овај стручњак за вина, под чијим су стручним надзором подигнуте бројне винарије.

Он је одушевљен идејом да се Прокупац заштити као светска баштина, то је плус за Србију и грану пољопривреде која је у развоју, која може пуно дати. Посао му је такав да се често сусреће са људима који долазе у из познатих винских земаља. Њима није интересантно да пробају добар шардоне из Србије, иако их има пуно, али им је јако интересантно да пробају јединствено српско вино Прокупац, Смедеревку или Багрину.

„Управо се винарство разликује од свих других грана пољопривреде, јер не може да буде глобализовано. Шардоне из Бургундије неће бити исти као онај из Србије, који опет неће бити исти као онај из Италије, Аустрије или Аустралије. Ту је утицај климе, земљишта и генетике саме винове лозе, па и људски рад који се утроши у производњи, све то даје печат вину и чини га различитим“.

Малићанин додаје да би промоција Прокупца, односно стављање на листу Унеска додатно покренула свест о томе да је суштина производње у аутохтоности. Треба да се вратимо нашим сортама које су генетски одавде потекле од давнина, вековима одолевале различитим болестима, најбоље су адаптиране на наше услове.

„Прокупац је јако жилава сорта, отпорна на болести, сорта која може дати јако лепе приносе, а са друге стране и добар квалитет грожђа, али неспорно је, говорим из личног искуства, Прокупац који рађа у жупском крају даје заиста посебне резултате, зато што је ту присутан вековима. То је изгледа клима која му даје посебност, специфичност и омогућава најбоље резултате“.

Нови резултати су једно, а име сорте нешто друго, истичу у Одбору за промоцију Прокупца, љубоморно чувајући име лозе која је име добила по српском граду Светог Прокопија.

„Производња прокупаца доста се помиње и у жупском Александровцу, али тамо за сада није пронађен ни један назив где се помиње прокупац. У Жупи нигде нема ни једног топонима, села, не помиње се ништа, ни у Средњем веку, ни касније“, тврди историчар Жарић.

Да ли је заиста тако, утврдиће истраживање које управо спроводи за потребе стављања прокупца на листу нематеријалне културне баштине човечанства.

„Не може нико да нам оспори аутохтоност сорте, без обзира да ли га Унеско заштитио или не. У свим светским енциклопедијама које се баве сортама винове лозе, прокупац се везује за Балкан, али првенствено за Србију. И нова истраживања доказала су да је прокупац наша аутохтона сорта која датира од давнина. Постоје историјски подаци који потврђују да се Прокупац овде гајио још у време цара Душана, а можда и раније“, закључује Малићанин.