То за Спутњик каже некадашњи дописник „Политике“ из Немачке, Мирослав Стојановић коментаришући изјаву немачког министра одбране Бориса Писторијуса, који сматра прихватљивим ограничене нападе Украјине на руску територију.
Одмах је, наравно, уследио одговор из Москве.
Писторијус би и напад на Русију
„Немац који жели нападе на Русију, мора да буде спреман на параду у Берлину“, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова је немачком министру одбране сугерисала да запамти шта је изјавио.
Немац, изгледа, није много размишљао о војничким дометима његове препоруке, заборављајући како су се његови сународници провели када су то покушали. Још мање је размишљао шта би такав потез донео Украјинцима.
Зашто је онда Украјину саветовао да предузму самоубилачки потез?
„Нови министар одбране дошао је да разбије ту неку врсту уздржаности коју је показивала његова претходница Кристин Ламбрехт и да се помало такмичи са другим радикалним захтевима који најчешће долазе из Пољске и балтичких земаља, у смислу да треба офанзивније реторички наступати. И он форсира ту идеју да Украјинци треба коначно да крену у неку врсту контраофанзиве, или офанзиве, јер се полако спушта температура око солидарности“, каже Стојановић за Спутњик.
Да оружје и паре нису слати узалуд
Он сматра да се већ осећа једна врста замора у земљама које су до сада издашно помагале Украјину и финанијски и оружјем и да им је зато потребан неки знак да то оружје које шаљу може да се употреби ефикасно, да би помоћ онда могла поново да пристиже.
„Сада та реторика треба да припреми јавно мњење за појачану дозу солидарности која значи појајачану дозу испорука и финансијских одрицања. Пошто су наравно сада цене свуда високе, осећа се то нерасположење. У самој Немачкој су штрајкови упозорења што је нека врста знака да Немачка може да уђе у оно у шта никада није, јер она није позната по штрајковима ширих размера“, истиче наш саговорник.
Он подсећа да је у Немачкој већ било неколико тих штрајкова упозорења и то на врло осетљивим тачкама као што је авионски и жељезнички саобраћај, који могу да паралишу велике делове земље. Конкурентност немачке привреде је ослабила у односу на друге зато што је њена моћ почивала на јефтиним и сигурним руским енергентима. Сада се они купују знатно скупље на разне стране, што ће се, како каже, тек осетити у привреди.
Штрајк запослених у саобраћају је паралисао Немачку и Немце треба убедити да је помоћ Украјини оправдала сврху да би могла да се шаље нова
© AP Photo / Bodo Marks
Кад и Немци штрајкују
До сада су, напомиње он, трошени енергенти из резерви купљени раније по нижим ценама, који нису потрошени захваљујући благој зими. Тек сада ће се тај талас коришћења скупих енергената одразити у привреди и врло је могуће да дође до таласа штрајкова који јакој привреди каква је Немачка никада нису одговарали, каже Стојановић.
У таквој ситуацији треба оправдати додатне финанијске издатке, којих ће сигурно бити.
„Што се Писторијуса тиче, он је дошао да појача ту позицију осетљивог сектора Министарства одбране, јер је Немачка направила велики заокрет у милитаризацији спољне политике, не само у односу на Украјину. Први пут у послератној историји издвојила је астрономску своту од 100 милијарди евра за опрему Бундесвера који је доста запуштен као војна формација. А то је корак који је доста непредвидив куд би све могао да окрене“, сматра добар познавалац прилика у Немачкој.
Опасна реторика
На питање да ли је Писторијусова изјава о ограниченом нападу на Русију пука реторика или би с обзиром на очекивања да се види конкретнији резултат тих великих давања Украјини до њега ипак могло да дође, Стојановић нема дилему.
„Ово што Запад пожурује Украјину да крене са једном мало озбиљнијом офанзивом да би имао неку врсту шлагворта да шаље јачу помоћ, веома је погибељна ситуација за саму Украјину. Видело се из папира који су процурели из америчког министарства одбране да Украјина није у стању да на војном плану нешто озбиљније учини. А гурати је у једну погибељну офанзиву са још далеко већим бројем жртава такође је опасно. Као што је врло опасна та реторика да Русију треба војно поразити, на бојном пољу“.
Поготово што Немачка, изгледа, још није закључила ни своју велику губитничку причу из претходног рата и што, како каже наш саговорник, без обзира на тај привид велике солидарности у односу према Украјини, расколи у ЕУ почињу да се јављају на врло осетљивим тачкама.
А нису завршили ни са прошлим ратом
У овом часу поново варниче односи између Немачке и Пољске између којих је увек деликатан однос. По мишљењу Стојановића, варничиће још јаче до парламентарних избора који су идуће године у Пољској.
Ни најновије извињење немачког председника неће избрисати захтев Пољске по питању ратне одштете
© Sputnik / РИА Новости
/ Иако је немачки председник Валтер Штајнмајер пре неколико дана био у Варшави поводом обележавања 80 годишњице погибељног устанка у Варшавском гету у коме је било изоловано око 450.000 Јевреја из целе Пољске и молио за опроштај за злочине које су Немци починили, Пољска је и даље незадовољна.
Тражи велики износ од 1300 милијарди евра за ратну одштету и не одустаје од тога, подсећа Стојановић.
И малтене у истом дану када је немачки председник молио за опроштај због жртава немачког нацизма у Другом светском рату у коме је Берлин капитулирао тек када су Руси победнички умарширали у Берлин, немачки министар одбране позива на напад на Русију...